Naučnici su otkrili jednu od najvećih misterija kvazara — najsjajnijih i najmoćnijih objekata u univerzumu — otkrivši da su zapaljeni sudarom galaksija.
Prvi put otkriveni pre 60 godina, kvazari mogu da sijaju jako kao trilion zvezda spakovanih u zapreminu veličine našeg Sunčevog sistema. U decenijama otkako su prvi put primećeni, šta bi moglo da izazove tako moćnu aktivnost ostalo je misterija. Novi rad koji predvode naučnici sa univerziteta Šefild i Hertfordšir sada je otkrio da je to posledica pada galaksija zajedno.
Rad je objavljen u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
Sudari su otkriveni kada su istraživači, koristeći opservacije dubokih slika sa teleskopa Isaac Nevton u La Palmi, primetili prisustvo iskrivljenih struktura u spoljnim delovima galaksija u kojima se nalaze kvazari.
Većina galaksija ima supermasivne crne rupe u svojim centrima. Oni takođe sadrže značajne količine gasa – ali većinu vremena ovaj gas kruži na velikim udaljenostima od centara galaksija, van domašaja crnih rupa. Sudari između galaksija pokreću gas ka crnoj rupi u centru galaksije; neposredno pre nego što crna rupa potroši gas, ona oslobađa izuzetne količine energije u obliku zračenja, što rezultira karakterističnim sjajem kvazara.
Paljenje kvazara može imati dramatične posledice za čitave galaksije — može da izbaci ostatak gasa iz galaksije, što ga sprečava da formira nove zvezde za milijarde godina u budućnosti.
Ovo je prvi put da je uzorak kvazara ove veličine snimljen sa ovim nivoom osetljivosti. Upoređujući posmatranja 48 kvazara i njihovih galaksija domaćina sa slikama preko 100 galaksija koje nisu kvazare, istraživači su zaključili da je verovatnoća da će galaksije u kojima se nalaze kvazari otprilike tri puta biti u interakciji ili sudaru sa drugim galaksijama.
Studija je pružila značajan korak napred u našem razumevanju kako se ovi moćni objekti pokreću i podstiču.
Profesor Klajv Tadhanter, sa Odseka za fiziku i astronomiju Univerziteta u Šefildu, rekao je: „Kvazari su jedan od najekstremnijih fenomena u univerzumu, a ono što vidimo verovatno predstavlja budućnost naše sopstvene galaksije Mlečnog puta kada se sudari sa galaksiji Andromeda za oko pet milijardi godina.
„Uzbudljivo je posmatrati ove događaje i konačno razumeti zašto se dešavaju – ali na sreću Zemlja neće biti ni blizu jedne od ovih apokaliptičnih epizoda još neko vreme.“
Kvazari su važni za astrofizičare jer se zbog svog sjaja ističu na velikim udaljenostima i stoga deluju kao svetionici za najranije epohe u istoriji univerzuma.
Dr Džoni Pirs, postdoktorski istraživač na Univerzitetu Hertfordšir, objašnjava: „To je oblast o kojoj naučnici širom sveta žele da saznaju više – jedna od glavnih naučnih motivacija NASA-inog svemirskog teleskopa Džejms Veb bila je proučavanje najranije galaksije u svemiru, a Veb je sposoban da detektuje svetlost čak i od najudaljenijih kvazara, emitovanih pre skoro 13 milijardi godina. Kvazari igraju ključnu ulogu u našem razumevanju istorije univerzuma, a možda i budućnosti Mlečnog Način.“
