Kada je u pitanju spasavanje planete od razaranja klimatskih promena, zaštita šuma je veliki prioritet za skoro sve.
Međutim, prema trenutnoj stopi zagrevanja, šume možda neće moći da se prilagode dovoljno brzo da ostanu zdrave, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences. To ima negativne implikacije na sve, od skladištenja ugljenika do biodiverziteta.
Studija je proučavala šume u zapadnim Sjedinjenim Državama i otkrila da se one razvijaju kako bi podnele toplije temperature — nešto što naučnici zovu „termofilizacija“ — tako što postaju sve više pod uticajem drveća koje je bolje sposobno da podnese stres izazvan toplotom i sušom.
Međutim, istraživači su otkrili da stopa ove transformacije „zaostaje za klimatskim promenama otprilike deset puta“. To stvara situaciju u kojoj, navodi list, „šumsko drveće postaje sve više neusklađeno sa okruženjem“. To znači da je veća vjerovatnoća da će drveće umrijeti ili biti podložno požaru ili napadima insekata.
Istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju i američke Šumske službe analizirali su sastav otprilike 50.000 šumskih parcela u zapadnim državama tokom perioda od 10 godina. USFS je preduzeo višedecenijske napore da napravi inventar drveća na ovim parcelama kako bi pratio dugoročne promene, a istraživači su koristili ove podatke i zatim mapirali lokalizovane podatke o klimatskim promenama.
„U idealnom slučaju, videli biste odnos jedan na jedan između tolerancije drveća na toplotu i zagrevanja“, rekao je Kajl Rozenblad, dr. kandidat na univerzitetu i glavni autor.
Dok su on i tim otkrili da drveće sa većom tolerancijom na više temperature i suše vreme, kao što je kalifornijska kleka, zaista dobija na dominaciji, klimatske promene nadmašuju te adaptacije.
Zabrinjavajuće je, rekao je Rozenblad, kako se odnos drveća menja. Nove vrste ne dolaze u šume. Umesto toga, promena sastava se dešava uglavnom zato što uspostavljene vrste koje preferiraju hladnije i vlažnije uslove – na primer Daglasova jela – umiru i ili su oslabljene i napadnute od insekata.
To bi moglo dovesti do velikih ekoloških promena tokom vekova ili možda čak decenija. „Mesta koja su danas pošumljena možda mogu samo da podrže travnjak“, rekao je Rozenblad. „Koliko god se trudili, možda nećemo moći to da zaustavimo.
Prema istraživanju objavljenom ranije ovog meseca, SAD imaju više od 32 miliona hektara starih šuma na javnom zemljištu. Ta zrela stabla su posebno dragocena zbog svoje sposobnosti da skladište veliku količinu ugljenika. Očekuje se da će administracija američkog predsednika Džoa Bajdena koristiti informacije iz tog popisa kao osnovu za novu šumarsku politiku koja štiti više starog drveta od seče.
Međutim, kako pokazuje studija, samo zaustavljanje seče možda nije ni približno dovoljno. Poslednjih godina divlji požari i najezde buba desetkovali su milione hektara drveća, delom izazvani porastom temperatura.
„Čak i ako ostanu šume, vrsta šume će biti veoma različita“, dodao je, „Tako da za ljude i životinje koji zavise od ovih šuma, ovo će biti drastična promena i moramo da počnemo da razmišljamo o tome kako ćemo prilagodiće se“.
