Studija Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu pokazuje da vakcina protiv COVID-19 mRNA može biti efikasnija u prevenciji infekcija ako se doze daju sredinom dana, a ne u neko drugo vreme. Istraživači veruju da cirkadijalni ritam – prirodni ciklus fizičkih i drugih promena kroz koje naša tela prolaze u periodu od 24 sata – može uticati na odgovor tela na vakcinu.
Dalje, otkrili su da je korelacija najjača kod dece i tinejdžera, kao i kod odraslih starijih od 50 godina.
Studija je objavljena 25. aprila u časopisu The Journal of Clinical Investigation.
„Ova vrsta informacija može biti kritična tokom kampanje masovne vakcinacije, jer ako možete da ciljate prioritetne grupe — poput mladih i starijih, za koje naši podaci govore da će imati najviše koristi od vakcina protiv COVID-19 u podne — i da ih vakcinišete tokom optimalno doba dana, to bi trebalo da stvori značajnu društvenu korist u smanjenju prodornih infekcija“, rekao je stariji autor Jeffrei A. Haspel, MD, Ph.D., vanredni profesor medicine u Odeljenju za plućnu i intenzivnu medicinu.
„Naši podaci su specifični za vakcinaciju protiv COVID-19, ali postoje neke male studije koje takođe sugerišu da bi vakcinacija protiv gripa mogla biti efikasnija ranije u toku dana. Pošto ovi trendovi prate osnovni biološki fenomen, moguće je da ovaj obrazac odražava vakcinacije uopšte. Ali treba nam još istraživanja da to potvrdimo.“
Studija je uključila podatke od više od 1,5 miliona ljudi starijih od 12 godina koji su bili uključeni u veliki, izraelski plan zdravstvenog osiguranja. Skoro svi su primili Pfizer mRNA vakcinu. U Izraelu, četvrta doza (ponekad se naziva i druga doza) je ponuđena samo imunokompromitovanim pacijentima i starijim, zdravim odraslim osobama. Za potrebe analize, jutro se smatralo od 8 do podne; popodne je bilo od podne do 16 časova; a veče je bilo od 16 do 19 časova.
Među starijim odraslim osobama i osobama sa imunosupresijom, od kojih je svako primio četvrtu dozu vakcine, više hospitalizacija je primećeno među onima koji su primili četvrtu vakcinu posle 16 časova.
U zavisnosti od starosti osobe, efikasnost vakcine se poboljšala sa 8,6% na 25% kada se daje sredinom dana, u poređenju sa kada se daje uveče. Da bi dali predstavu o veličini ovog efekta na populacijskoj skali, istraživači su procenili da je pomeranje 18 do 55 ljudi iz najnepovoljnijeg vremenskog okvira za vakcinaciju (16 do 19 časova) u najpovoljniji vremenski okvir (od 10 do 14 časova). sprečilo bi jednu infekciju posle vakcinacije.
„U pandemiji, sprečavanje bilo kakve infekcije je poželjno, jer usporava širenje virusa“, rekao je Haspel. „Preko stotina miliona ljudi, korist veličine koju smo procenili može imati ogroman uticaj. Na osnovu našeg velikog skupa podataka, posebno za decu i starije odrasle osobe, ne može škoditi ako pokušamo da ih vakcinišemo u kasnim jutarnjim časovima. i rano popodne“.
Istraživači su otkrili da je ovaj opšti obrazac ostao dosledan kada su kontrolisali seks i postojeća stanja. Korist je takođe bila prisutna za odrasle u srednjem uzrastu, ali je veličina efekta bila manja.
Osnovna istraživanja na miševima i drugim organizmima, uključujući rad u Haspelovoj laboratoriji, pokazala su da biološki sat reguliše kako se neki geni eksprimiraju, birajući ih gore-dole u talasnom obrascu u zavisnosti od doba dana. Različite komponente imunog sistema pokazuju ove dnevno-noćne ritmove, uključujući urođene inflamatorne odgovore, kretanje imunih ćelija od koštane srži do različitih organa i limfnih čvorova, i kako T ćelije reaguju na spoljne napadače.
„Ova opservaciona studija ne može da pokaže da li je bilo koji od ovih specifičnih ritmova imunog sistema odgovoran za cikluse koji vidimo u efikasnosti vakcine“, rekao je Haspel. „Ali mi smo veoma zainteresovani da dalje istražimo ova pitanja.“
