Možda vas ne zanimaju komercijalni snimci brze hrane sočnih hamburgera ili kremastih mlečnih šejkova, ali oni bi mogli da promene vaša uverenja o ovim artiklima, dok snimci svežih salata i bobičastog voća možda ne, prema novoj studiji.
Istraživanje, koje je objavljeno u Journal of Health Psychology, napisali su diplomirani student psihologije Univerziteta Mičigen (U-M) Lindzei Hoover i Ashlei Gearhardt, vanredni profesor psihologije U-M.
Istraživači su otkrili da kod odraslih koji već nisu imali čvrsta uverenja o tome kako hrana utiče na njihove emocije, TV reklame brze hrane za čizburgere, pileće knedle i mlečne šejkove povećale su njihova uverenja da će osećati pozitivne emocije dok jedu te vrste hrane.
Međutim, nije bilo dokaza da su reklame za salate i parfee od jogurta promenile uverenja o osećanju pozitivnih emocija dok jedete voće i povrće.
Ovo istraživanje je jedno od prvih studija koje testiraju efekte reklama za hranu na emocionalna očekivanja u vezi sa hranom. Studija, koja je uključivala 718 učesnika, testirala je kako reklame za hranu utiču na emocionalna očekivanja u vezi sa hranom kod odraslih i da li se efekti razlikuju u zavisnosti od individualnih nivoa simptoma „zavisnosti od hrane“.
Zavisnost od hrane obeležena je snažnom željom za visoko prerađenom hranom, smanjenom kontrolom nad njenim unosom, prekomernom konzumacijom uprkos negativnim posledicama, uključujući klinički značajne tegobe i bolesti povezane sa ishranom, i jačim emocionalnim očekivanjima u vezi sa hranom, pokazala su prethodna istraživanja.
Učesnici su nasumično raspoređeni da gledaju 15-sekundne video reklame za visoko prerađenu hranu, minimalno prerađenu hranu, obe grupe hrane ili mobilne telefone (kontrola). Popunili su upitnike o svojim verovanjima, osećanjima i ponašanju.
Za učesnike sa manje simptoma zavisnosti od hrane, gledanje video oglasa za visoko prerađenu hranu povećalo je očekivanja da će neko osetiti pozitivne emocije dok jedu tu hranu, pokazala je studija.
„Mnogi ljudi misle da će ih jedući visoko prerađenu hranu poput čizburgera i pomfrita učiniti srećnijim, a ova uverenja su posebno jaka kod ljudi koji se bore da kontrolišu unos visoko prerađene hrane“, rekla je Džena Kamings, vodeći autor i bivši naučni saradnik U-M. „Regulisanje reklama za brzu hranu i promena uverenja o tome kako visoko prerađena hrana utiče na emocije moglo bi pomoći ljudima da jedu hranljiviju hranu.
Učesnici su kratko gledali video. Kamings, koji je predavač psihologije na Univerzitetu u Liverpulu, rekao je da će za buduća istraživanja biti važno da se ispita kako duže izlaganje reklamama za hranu menja uverenja o emocionalnim efektima hrane, koliko dugo traju bilo kakve promene u verovanjima i koliko brzo promene u verovanjima utiču na nečije tipično ponašanje u ishrani.
