Kada pacijent doživi prve simptome Parkinsonove bolesti, bolest se razvija već duže vreme, a pacijent je možda već izgubio polovinu određene vrste nervnih ćelija u mozgu.
Stoga su istraživači fokusirani na razumevanje šta se dešava sa ovim moždanim ćelijama pre nego što se oštete i umru.
„Želite rano da lečite ovu bolest“, kaže Helle Bogetofte Barnkob, koja je prvobitno obučena za lekara, ali sada istražuje na Odeljenju za biohemiju i molekularnu biologiju Univerziteta Južne Danske.
Trenutno radi u Oksfordskom centru za Parkinsonovu bolest na Oksfordskom univerzitetu u Engleskoj, gde proučava matične ćelije pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Takođe, ona je glavni autor nove naučne studije objavljene u Cell Reports. Ostali autori SDU su Martin Røssel Larsen, Pia Jensen, Sissel I. Schmidt, Mike B. Barnkob i Morten Meier, dok je ostatak autorskog tima iz Oksfordskog centra za Parkinsonovu bolest.
Naučni članak tima pruža novi uvid u to kako se ponašaju nervne ćelije koje sadrže dopamin, a koje su posebno pogođene Parkinsonovom bolešću. Kod Parkinsonove bolesti, ove nervne ćelije umiru, a vremenom to dovodi do ozbiljnog nedostatka dopamina.
Dopamin je signalna supstanca sa dve sveobuhvatne funkcije: jedna je da reguliše naše raspoloženje i emocije, a druga da pomaže u kontroli naše motoričke funkcije, a time i naše mobilnosti. Pacijenti sa Parkinsonovom bolešću doživljavaju tremor jer nervne ćelije sa dopaminom važnim za motoričku funkciju počinju da umiru. Pored toga, oni takođe imaju povećan rizik od depresije, između ostalih stanja.
Za ovu studiju, tim je razvio nervne ćelije koje sadrže dopamin iz matičnih ćelija pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti i zdravih osoba u kontrolne svrhe. Kroz opsežne analize građevnih blokova nervnih ćelija, proteina, tim je otkrio neke ključne razlike u njihovoj sposobnosti da formiraju nervne ekstenzije.
Kada su nervne ćelije zdrave, one formiraju ekstenzije koje stvaraju veze i prenose dopamin iz jedne nervne ćelije u drugu. Utvrđeno je da nervne ćelije pacijenata sa Parkinsonovom bolešću imaju znatno lošiju sposobnost da formiraju ove ekstenzije.
Helle Bogetofte Barnkob naglašava da su nalazi tima napravljeni u laboratoriji i da se to ne mora nužno dogoditi u ljudskom mozgu: „Radimo sa nervnim ćelijama u petrijevoj posudi i ne znamo da li se ista stvar dešava u mozgu. Ali možemo reći da nervne ćelije razvijene iz matičnih ćelija pacijenata sa Parkinsonovim bolestima ne mogu da formiraju ekstenzije kao one od zdravih pacijenata“, objašnjava ona.
Pošto se odgovorne nervne ćelije nalaze duboko u našem mozgu, istraživači im ne mogu pristupiti niti ih proučavati kako se bolest razvija. Nervne ćelije napravljene od matičnih ćelija pacijenata sa Parkinsonovom bolešću su stoga najbliže što trenutno mogu da dođu do pogleda u ćeliju zahvaćenu Parkinsonovom bolešću.
Deo studije sproveden je u Oksfordskom centru za Parkinsonovu bolest, gde postoji velika banka ćelija matičnih ćelija pacijenata i zdravih osoba od Parkinsonove bolesti. Drugi važan deo studije sproveden je na SDU u Odenseu, gde napredna oprema za analizu proteoma može istraživačima pružiti uvid u hiljade proteina i modifikacija proteina istovremeno.
Istraživački tim je takođe istraživao da li bi mogli da urade nešto za lečenje bolesnih nervnih ćelija i otkrili su da određena vrsta lekova čini ćelije boljim u formiranju nervnih nastavaka. Otkrili su da nervne ćelije u petrijevim posudama dobro reaguju na supstancu koja se koristi za lečenje retke bolesti Gošeove bolesti: Postale su bolje u formiranju nervnih nastavaka.
Supstanca deluje tako što podstiče takozvani GBA enzim, koji je važan za održavanje ćelije. Mutacije u GBA genu su najčešći genetski faktor rizika za Parkinsonovu bolest. Sve matične ćelije pacijenata uključene u studiju potiču od Parkinsonovih pacijenata sa mutacijom GBA gena.
Udeo genetski uslovljenih, a samim tim i naslednih slučajeva Parkinsonove bolesti je oko 10 odsto. To znači da je velika većina — do 90 procenata svih slučajeva Parkinsonove bolesti — sporadična i zbog mešavine uticaja životne sredine i genetskih faktora rizika.
Helle Bogetofte Barnkob sada istražuje nervne ćelije formirane od matičnih ćelija pacijenata sa sporadičnom Parkinsonovom bolešću. Ona želi da istraži, između ostalog, da li se u ćelijama onih sa mutacijom GBA gena dešavaju iste stvari kao i kod onih sa sporadičnom Parkinsonovom bolešću.
Parkinsonova bolest se javlja kod 1% populacije starije od 50 godina. Incidencija je najveća kod ljudi starijih od 70 godina.
