S obzirom na nedostatak efikasnih tretmana za suzbijanje kognitivnih oštećenja, pozadinska muzika se tradicionalno predlaže kao moguća terapijska alternativa za poboljšanje zadataka vezanih za pamćenje. Njegov efekat je dugo bio u fokusu debate, ali je sada otkriveno da je ovaj odnos možda određen novim interindividualnim parametrima, što znači da može biti složeniji nego što se ranije mislilo.
To pokazuje istraživanje koje je vodio Marko Kalabrija, istraživač u grupi kognitivnih neurolaboratorija Fakulteta zdravstvenih nauka Univerziteta Oberta de Katalonije (UOC), koji sada razmatra nove eksperimente.
Početni rezultati studije Mocartovog efekta i pamćenja kod pacijenata sa kognitivnim oštećenjem (MEM-COG) sugerišu da slušanje pozadinske klasične muzike tokom obavljanja zadataka pamćenja niti poboljšava niti narušava nivoe učenja kod ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem (MCI). Međutim, pokazalo se da slušanje muzike sa više „visokog uzbuđenja“ ima mogući pozitivan efekat na ljude koji su navikli da koriste muziku kao emocionalni regulator u svom svakodnevnom životu, što sugeriše da postoji potencijal za dalje hipoteze i istraživanja.
Studija, koja je objavljena kao otvoreni pristup u časopisu za Alchajmerovu bolest, sprovedena je sa pacijentima na odeljenju za neuropsihologiju bolnice Sant Pau u Barseloni, a uključivala je istraživače iz bolnice, Univerziteta Konkordija u Montrealu i Instituta za zdravstvena istraživanja Gregorio Maranjon u Madridu.
„Nismo pronašli nikakav opšti uticaj u vezi sa efektom muzike u smislu da li je imala pozitivne ili negativne efekte na učenje u slučajevima MCI, ali smo otkrili da će biti modulisan za svakog pojedinca. Ako ljudi redovno koriste muziku kao emocionalni regulator u svakodnevnom životu, kako bi im pomogli da ostanu mirni ili za društvo, lakše će dobiti dalje koristi od muzike kada moraju da nauče nešto novo“, objasnila je Kalabrija.
Subjekti studije bili su ljudi sa blagim amnestičkim kognitivnim oštećenjem, odnosno imaju probleme sa pamćenjem kao rezultat početka neurodegeneracije koja je specifičnija u delovima mozga koji se bave aspektima učenja i pamćenja. Eksperimenti su se sastojali od posmatranja 24 fotografije ljudskih lica. Učesnicima je naloženo da ih zapamte, a 10 minuta kasnije od njih je zatraženo da pogledaju novu seriju koja sadrži prethodne 24 slike i 24 nove, kako bi pokušali da identifikuju one koje su već videli.
Prvi test je rađen sa ispitanicima koji su slušali klasičnu muziku u fazi konsolidacije informacija, ali ne i u fazi oporavka, dok je u drugoj vežbi ponovljen sa slušnim stimulusom u obe faze. Međutim, nisu primećene značajne razlike u pogledu rezultata.
U ovim vežbama je korišćena klasična muzika jer je „to vrsta muzike koja spada između opuštajuće i uzbuđujuće, i pokazala se kao najefikasnija za poboljšanje pamćenja“. Štaviše, činjenica da je instrumentalna smanjuje ometanje (koje može doći od tekstova) sa sadržajem koji učesnici moraju da nauče u zadatku pamćenja.
Međutim, tim Kalabrije je želeo da izvede treći eksperiment koristeći popularnu muziku koja se smatrala uzbuđujućom, a ne opuštajućom, i nakon preliminarne studije, koristili su instrumentalnu verziju Un raio de sol (Zrak svetlosti), grupe Los Diablos . U tom eksperimentu, prema Kalabriji, rezultati su sugerisali da je „korišćenje muzike kao strategije za regulaciju raspoloženja povezano sa boljim performansama u zadacima pamćenja“.
