Možete postići bolji efekat od vaše obuke ako verujete da je program obuke koji pratite sastavljen posebno za vas, kaže Kolbjorn Andreas Lindberg, naučni saradnik na Univerzitetu Agder u Norveškoj.
„Ako verujete da je program obuke koji pratite optimizovan za vas, to će samo po sebi imati efekta, bez obzira na sadržaj programa. Potpuno je isti kao i placebo efekat koji poznajemo iz medicine“, kaže Lindberg. koji je sproveo pilot studiju o efektu koje ovo može imati na obuku. Rezultati su objavljeni u časopisu Scientific Reports.
Da li ste ikada uzimali paracetamol da ublažite glavobolju, samo da biste se osećali bolje čak i pre nego što je pilula imala priliku da deluje? Tada ste iskusili placebo efekat.
Placebo je naziv za pomalo čudan fenomen koji se javlja kada lekovi ili tretman bolje deluju ako verujete da će uspeti.
„Placebo efekat je proučavan više od 70 godina, ali gledanje na njega u kontekstu istraživanja vežbanja je novo“, kaže Lindberg.
Placebo lekovi su važan deo kliničkih istraživanja. U takozvanim slepim ispitivanjima, aktivni lek i placebo se daju pacijentima prema šifri, tako da ni istraživači ni ispitanici ne znaju kome je šta dato.
Na ovaj način istraživači mogu objektivno proceniti efekat leka.
U studiji Lindberga i njegovih kolega učestvovalo je četrdeset ljudi. Nakon niza fizičkih testova u laboratoriji, svi su dobili različite programe obuke.
Polovini učesnika je rečeno da je program obuke koji su dobili posebno prilagođen njima na osnovu sprovedenih testova. Ovo je bila interventna grupa.
Druga polovina, kontrolna grupa, nije primila takvu poruku.
Svi učesnici su dobili programe treninga koji su se razlikovali po težini i broju ponavljanja, ali su u proseku programi dve grupe bili slični.
Nakon završetka obuke od osam do 10 nedelja, učesnici su ponovo testirani u laboratoriji.
„Ispostavilo se da su oni koji su mislili da su dobili individualno prilagođen program obuke u proseku imali bolje rezultate od kontrolne grupe. Iako su dve grupe u proseku pratile isti program“, kaže Lindberg.
Istraživači su otkrili razlike između ove dve grupe, posebno u vežbi čučnjeva i opštoj debljini mišića.
„Možda je malo iznenađujuće da se placebo odnosi i na vežbanje. Ali kada razmislite o tome, ima smisla“, kaže Lindberg.
„Postojale su indicije da su učesnici koji su mislili da prate lični program trenirali malo više i sa većim intenzitetom. Mnogi tako mali faktori mogu uticati na rezultat.
On takođe veruje da je samo testiranje možda imalo uticaja na rezultat: interventna grupa je možda smatrala da moraju da rade pošto je program trebalo da im pruži rezultate.
„Placebo efekat se u velikoj meri zanemaruje kada se istražuju rezultati vežbanja. Može biti teško sprovesti slepo istraživanje kada se uporedi trening dva puta nedeljno sa treningom četiri puta nedeljno“, kaže on.
Ovo može biti problem kada se čini da novi pristupi obuci nude dobre rezultate.
„Postoji dobar razlog da budete skeptični prema novim otmjenim pristupima treningu koji se raspiruju u medijima. Pogotovo imajući u vidu da praktično nijedna takva istraživanja nisu kontrolisana za placebo efekat“, kaže Lindberg.
