Administrator NASA-e Bil Nelson osudio je u utorak invaziju ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, ali je u Otavi rekao da očekuje da će Rusi i Amerikanci zajedno raditi na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) dok se ona ne povuče, piše Rojters.
Američko-ruska kosmička saradnja dovedena je u pitanje nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Jurij Borisov, generalni direktor ruske svemirske agencije Roskosmos, iznenadio je NASA-u objavom u julu 2022. da Moskva namerava da se povuče iz partnerstva sa svemirskom stanicom „posle 2024. godine“. Dan kasnije NASA je saopštila da Roskosmos želi da nastavi partnerstvo.
Nelson, koji je bio u Otavi kako bi pomogao u predstavljanju svemirske misije Artemis II, uključujući i kanadskog astronauta, podvukao je istoriju saradnje SAD i Sovjetskog Saveza u svemiru tokom Hladnog rata i rekao da očekuje da će se ona nastaviti usred rata u Ukrajini.
„Potpuno smo u suprotnosti sa agresijom predsednika Putina“ koja „kolje ljude i napada autonomnu suverenu zemlju“, rekao je Nelson Rojtersu u intervjuu u Otavi.
Ali saradnja na ISS-u se „nastavlja na veoma profesionalan način između astronauta i kosmonauta bez ikakvih problema. I očekujem da će se to nastaviti sve do kraja decenije, kada ćemo onda deorbitirati svemirsku stanicu.“
NASA je procenila da će početi da izlazi iz orbite ISS u januaru 2031.
Lansiran 1998. godine, ISS je kontinuirano okupiran od novembra 2000. u okviru partnerstva koje predvode SAD i Rusija koje takođe uključuje Kanadu, Japan i 11 evropskih zemalja.
Svemirska stanica je delom rođena iz spoljnopolitičke inicijative za poboljšanje američko-ruskih odnosa nakon raspada Sovjetskog Saveza i hladnoratovskog neprijateljstva koje je podstaklo prvobitnu američko-sovjetsku svemirsku trku.
Aranžman ISS, koji je pretrpeo brojne napore tokom godina, stajao je kao jedna od poslednjih karika civilne saradnje dok je ruska invazija na Ukrajinu dovela odnose između Vašingtona i Moskve na novi posthladnoratovski niz.
