Nova studija sa Univerziteta u Toledu sugeriše da rano izlaganje uobičajenoj klasi insekticida zvanih piretroidi može povećati rizik od autizma i drugih razvojnih poremećaja, čak i na nivoima koji su trenutno bezbedni od strane federalnih regulatora.
Nalazi, koji potiču iz studije na miševima, objavljeni su u PNAS Nekus-u.
Piretroidi su neki od najčešće korišćenih insekticida u zemlji, koji se pojavljuju i u potrošačkim proizvodima i u industrijskim preparatima.
„Ako imate nekoga ko dolazi i prska u vašoj kući, to je verovatno ono što prskaju. Koristi se u uređenju pejzaža, to je ono što zamagljuju na ulicama zbog komaraca. Ima ga svuda“, rekao je dr Džejms Berket, docent. neuronauke na UToledo College of Medicine and Life Sciences i odgovarajući autor rada. „Naša studija, međutim, dodaje dokaze da ove hemikalije možda nisu tako bezbedne za decu i trudnice kao što smo nekada verovali.“
Interesovanje za moguću vezu između autizma i piretroida je poraslo nakon što je nekoliko epidemioloških studija dokumentovalo veće stope neurorazvojnih poremećaja u oblastima gde su korišćeni pesticidi.
Novo istraživanje koje je vodilo UToledo nastojalo je da se nadogradi na te studije zasnovane na populaciji analizirajući specifične promene ponašanja koje se mogu pripisati niskom nivou izloženosti piretroidima.
Radeći sa timom koji je uključivao naučnike iz Kolumbije, Emori i Univerziteta Južne Kalifornije, Burkett je ispitao potomke ženki miševa koji su bili izloženi malim dozama piretroidnog insekticida deltametrina pre, tokom i odmah nakon trudnoće.
Istraživači su otkrili da su ti miševi pokazali povećanu hiperaktivnost i ponavljajuće ponašanje, manje vokalizacije i verovatnije je da će pati na osnovnim testovima učenja u poređenju sa kontrolama.
Mladi miševi su takođe doživeli poremećaje u svom dopaminskom sistemu.
„Svi su oni slični simptomima koje bi ljudi mogli imati kod pacijenata sa neurorazvojnim poremećajima“, rekao je Burkett. „Ne kažemo da ovi miševi imaju autizam ili da imaju ADHD. To ovde nije cilj. Ono što mi kažemo je da je nešto u njihovom mozgu izmenjeno ovom izloženošću i da to rezultira istim vrstama ponašanja koje vidimo u deca sa autizmom“.
Dr Geri Miler, prodekan za strategiju istraživanja i inovacije na Školi javnog zdravlja Mailman Univerziteta Kolumbija i koautor studije, rekao je da se istraživanje zasniva na prethodnim naporima da se identifikuju druge potencijalno štetne hemikalije za kontrolu štetočina.
„Smanjili smo našu izloženost mnogim klasama opasnih pesticida u poslednjih nekoliko decenija kroz ograničenja i propise. rekao je Miler. „Ova studija dodaje sve većoj literaturi da piretroidi koji se široko koriste nisu bez štetnih efekata i da ih treba dalje procenjivati zbog njihove bezbednosti.“
Prevalencija autizma u Sjedinjenim Državama značajno je porasla u poslednje dve decenije, sa jednog od 150 dece u 2000. godini na jedno od 44 dece u 2018, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.
Deo tog povećanja je vođen većom svešću o poremećaju iz autističnog spektra i boljim dijagnostičkim procesima. Međutim, naučnici još uvek ne znaju šta uzrokuje većinu slučajeva autizma.
„Istraživanje se tradicionalno fokusiralo na genetiku, ali postalo je cenjeno da postoji i značajan element životne sredine“, rekao je Burket. „Nažalost, ti faktori su veoma slabo shvaćeni. Zato je ova vrsta istraživanja toliko važna. Ne možete promeniti nečiju genetiku, ali možete da se pozabavite faktorima životne sredine.“
Piretroidi nisu jedina klasa pesticida koja je povezana sa autizmom, a naučnici se generalno slažu da razvoj stanja zahteva više od jednog pokretača.
„Ovo istraživanje predstavlja deo slagalice. Nije definitivan dokaz da je pesticid nebezbedan ili direktno izaziva autizam kod ljudi“, rekao je Burket. „Međutim, to može sugerisati da je potrebno ponovo razmotriti bezbedan nivo pesticida za trudnice i decu.“
