Istraživači su identifikovali nove genetske mutacije povezane sa podgrupom karcinoma pseće bešike. Njihovi nalazi imaju implikacije i na rano otkrivanje raka i na ciljane tretmane kod pasa i ljudi. Studija je objavljena u časopisu PLOS Genetics.
Prethodna istraživanja su pokazala da 85% urotelnih karcinoma pasa (vrsta raka mokraćne bešike) deli specifičnu mutaciju u genu pod nazivom BRAF. Ova mutacija (poznata kao V595E) je uzrokovana greškom u genetskom kodu BRAF-a, gde je normalni „T“ nukleotid u DNK sekvenci zamenjen sa „A“. Mutacija BRAF V595E rezultira abnormalnom aktivacijom genetskog signalnog puta zvanog MAPK, što dovodi do nekontrolisanog ćelijskog rasta ili proliferacije.
„U suštini, BRAF V595E generiše abnormalni protein koji daje uputstva ćelijama da nastave da se dele, formirajući tumor. Dakle, ako je ova supstitucija jednog nukleotida u BRAF genu otkrivena u 85% svih urotelnih karcinoma pasa, zašto nije u svim ?“ pita Matthev Breen, Oscar J. Fletcher uvaženi profesor komparativne onkološke genetike na Državnom univerzitetu Sjeverne Karoline i odgovarajući autor istraživanja. „Patolozi ne vide razliku između onih karcinoma sa ovom mutacijom i onih bez njih, pa šta se dešava sa tih drugih 15%?“
Istraživački tim je proučavao 28 urotelnih karcinoma pasa bez zamene BRAF V595E nukleotida, nadajući se da će identifikovati druge mutacije DNK sekvence koje mogu izazvati ove tumore. Tim je otkrio da je 13 od 28 slučajeva (46%) imalo drugačiji tip mutacije, gde je mali broj nukleotida izbrisan, kao što su reči koje nedostaju u rečenici. Ove delecione mutacije su se desile ili negde drugde u BRAF genu, ili u MAP2K1, drugom važnom genu unutar MAPK puta.
„Ovaj rad je identifikovao mutacije u otprilike polovini od 15% urotelnih karcinoma pasa koji nemaju mutaciju BRAF V595E“, kaže Rejčel Tomas, glavni autor studije. „Dokazi iz karcinoma kod ljudi sugerišu da bi ova brisanja generisala abnormalne proteine koji mogu da iniciraju nekontrolisanu ćelijsku proliferaciju i rezultiraju tumorom – u suštini isti krajnji rezultat kao V595E. Razvili smo laboratorijski test koji može istovremeno da otkrije i supstitucijske i delecione mutacije, da proširimo našu priliku za rano otkrivanje ovih karcinoma kod pasa.“
Ali to nije jedina dobra vest. Poznavanje koje su mutacije uključene u rak može dovesti do preciznijeg i efikasnijeg lečenja.
„Znamo, na primer, da kod ljudi sa rakom koji imaju mutaciju BRAF V600E (ljudski ekvivalent mutacije V595E pasa), određene kategorije terapeutskih lekova su efikasnije od drugih“, kaže Breen. „A ljudski kanceri sa odgovarajućim delecijskim mutacijama u BRAF-u i MAP2K1 su podložniji različitim terapijskim klasama. Dakle, mogućnost razlikovanja karcinoma kod pasa na osnovu njihovih genetskih promena može nam omogućiti da razmotrimo izbor najprikladnijeg leka za naše pse u rane faze bolesti“.
Sledeći koraci istraživača biće da pokušaju da identifikuju lekove koji će efikasno ciljati rak pseće bešike sa ovim nedavno otkrivenim mutacijama. Oni će takođe nastaviti da traže potencijalne genetske uzroke za preostalih 7% slučajeva raka bešike kod pasa.
„Ova studija pokazuje važnost MAPK puta u najmanje 93% karcinoma pseće bešike“, kaže Breen. „Biće zanimljivo videti šta se dešava u preostalih 7 odsto.“
Zanimljivo je da, dok pseći i ljudski karcinomi dele povezane mutacije, oni se ne javljaju nužno u istom tipu tumora. Na primer, dok je BRAF V595E uobičajen kod urotelnih karcinoma pasa, kod ljudi se V600E javlja uglavnom kod melanoma. „Ovo naglašava važnost upotrebe višestrukih pristupa proučavanju raka“, kaže Tomas.
„Gledajući koje genetske defekte dele različite vrste raka u različitim vrstama – razmišljajući o raku ne samo u smislu gde se u telu javlja, već i šta nam sama DNK raka može reći. Možemo razmišljati o tretmanima u tim takođe, što proširuje mogućnosti za istraživanje upotrebe ljudskih terapija za pse sa rakom, i obrnuto.“
