Pet milijardi ljudi skoro polovinu svog budnog vremena provodi na mreži. Prema novoj studiji sa Univerziteta Aalto, nered u pregledaču predstavlja ozbiljan problem za svakog četvrtog od njih. Rezultati će biti predstavljeni 27. aprila na ACM CHI konferenciji o ljudskim faktorima u računarskim sistemima 2023, vodećoj konferenciji za istraživanje interakcije između čoveka i računara.
„Počeli smo da istražujemo koji izazovi čine da se korisnici osećaju preopterećeno kada pretražuju internet. Takođe smo mapirali ponašanja koja izazivaju nered i kako korisnici reaguju na stres“, kaže vanredni profesor i šef odeljenja Janne Lindkvist.
Navike pregledanja igraju glavnu ulogu u zatrpavanju pregledača. Koristeći intervjue i onlajn anketu, istraživači su otkrili da se stres zbog nereda povećava kada korisnici drže otvoren veliki broj kartica i prozora pretraživača, kao i zbog interaktivnih elemenata kao što su oglasi i iskačući prozori.
Multitasking doprinosi problemu, a on se pogoršava ako korisnici oklijevaju da zatvore kartice ili se bave složenim zadacima. Nered se takođe akumulira kada korisnici imaju otvorene kartice koje se odnose na različite aktivnosti na mreži — na primer, ako upravljaju rezervacijom putovanja na jednoj kartici i ćaskaju sa prijateljima ili kolegama na drugoj.
„Kao da se kuhinjski sto koristi kao trpezarijski sto, sto za domaće zadatke starije dece i sto za igru za najmlađe — sve u isto vreme i bez ikakvog sređivanja“, objašnjava Lindkvist.
Ostavljanje veb stranica otvorenim nakon što završite sa njima povećava nered, a na nered utiče i način na koji tražimo informacije i prelazimo sa stranice na stranicu. „Ljudi lako zaborave šta su tražili. Naša koncentracija pada kada se na ekranu pojave zanimljive stvari, a onda počinjemo da pratimo linkove i prikupljamo tabove“, kaže Lindkvist. Zasluge: Zbornik radova CHI konferencije o ljudskim faktorima u računarskim sistemima 2023. (2023). DOI: 10.1145/3544548.3580690
Studija je otkrila da mnogi korisnici reaguju na stres pokušavajući da promene ili svoje ponašanje ili stav prema neredu. Samo su se prva, fokusirana na probleme, rešenja pokazala od pomoći u rešavanju problema. Primer rešenja bi bio da svesno smanjite nered tako što ćete odlučiti o gornjoj granici broja otvorenih kartica.
„Ali čak i rešenja fokusirana na probleme nisu uvek efikasna, kao što smo saznali od naših učesnika u intervjuu. Ponekad napor sprečava korisnike da usvoje ove strategije“, primećuje doktorski istraživač Rongjun Ma.
Istraživači su otkrili da pokušaj da se izborite sa promenom stava može biti kontraproduktivan. Strategije fokusirane na emocije, poput pokušaja da ne razmišljate o stresu ili prilagođavanja na njega kroz diskusije među kolegama, mogu završiti održavanjem problema sprečavanjem ljudi da koriste rešenja koja bi se zaista pozabavila neredom.
Ali strategije usmerene na emocije takođe mogu biti korisne u određenim situacijama, primećuje doktorski istraživač Henrik Lasila. „Pojedinačni korisnik ima veoma ograničena sredstva da utiče na broj iskačućih prozora ili reklama na veb lokaciji, na primer, tako da pronalaženje načina da se izbori može pomoći“, kaže Lasila.
Istraživači su istakli da tehnike „organizovanja“, kao što je korišćenje alata za upravljanje karticama, mogu samo dovesti do više nereda. „Ovi pristupi su slični onome što neko zapravo ne čisti, već samo preuređuje stvari u istom prostoru — problem ne nestaje“, kaže Lindkvist.
Lindkvist se nada da će nalazi tima pomoći ljudima da ispitaju sopstveno ponašanje prilikom pregledanja i poboljšaju svoje iskustvo. Za njega se ovo istraživanje uklapa u širi napor da se izvuče korist od računara dok se bavi što je moguće manjim brojem njihovih čuda i nedostataka.
„Koristimo računare svaki dan, i to definitivno nije uvek idealno. Mnoge stvari bi zapravo bile mnogo bolje obrađene samo na papiru“, kaže on. „Na ovo gledam sa stanovišta kako možemo da živimo smislenim i dobrim životom uprkos kompjuterima.“
