Loš kvalitet vazduha mogao bi da izazove kognitivne deficite kod beba i male dece, pokazalo je novo istraživanje Univerziteta Istočne Anglije.
Nova studija objavljena danas otkriva povezanost između lošeg kvaliteta vazduha u Indiji i oštećene kognicije kod beba mlađe od dve godine.
Bez akcije, negativan uticaj na dugoročni razvoj mozga dece mogao bi imati posledice po život.
Vodeći istraživač, profesor Džon Spenser, sa Fakulteta psihologije UEA, rekao je: „Prethodni rad je pokazao da je loš kvalitet vazduha povezan sa kognitivnim deficitima kod dece, kao i sa emocionalnim problemima i problemima u ponašanju, koji mogu imati ozbiljan uticaj na porodice.
„Veoma mali fragmenti čestica u vazduhu predstavljaju veliku zabrinutost jer se mogu pomeriti iz respiratornog trakta u mozak.
„Do sada studije nisu uspele da pokažu vezu između lošeg kvaliteta vazduha i kognitivnih problema kod beba, kada je rast mozga na vrhuncu i kada je mozak možda posebno osetljiv na toksine. Naša studija je prva koja pokazuje ovu povezanost.
„Radili smo sa porodicama u ruralnoj Indiji da vidimo kako kvalitet vazduha u kući utiče na kogniciju novorođenčadi.
Tim je sarađivao sa Laboratorijom za osnaživanje zajednice u Laknauu, Indija – globalnom organizacijom za istraživanje i inovacije u zdravstvu koja radi sa ruralnim zajednicama kako bi se zajednički uključila u nauku.
Radili su sa porodicama iz različitih socio-ekonomskih sredina u Šivgarhu, ruralnoj zajednici u Utar Pradešu – jednoj od država u Indiji na koju je loš kvalitet vazduha najviše uticao.
Oni su procenili vizuelnu radnu memoriju i brzinu vizuelne obrade 215 beba koristeći posebno dizajniran zadatak saznanja od oktobra 2017. do juna 2019.
Na jednom displeju, mališani su bili prikazani kako trepere obojeni kvadrati koji su uvek bili isti nakon svakog ‘treptanja’. Na drugom ekranu, jedan kvadrat u boji se menjao nakon svakog treptanja.
Profesor Spenser je rekao: „Ovaj zadatak kapitalizuje tendenciju odojčadi da skrene pogled sa nečega što je vizuelno poznato i prema nečemu novom. Zanimalo nas je da li bebe mogu da otkriju promenljivu stranu i koliko su dobro uradile dok smo mi otežali zadatak uključivanjem više kvadrata na svakom displeju.“
Tim je koristio monitore kvaliteta vazduha u dečjim domovima za merenje nivoa emisija i kvaliteta vazduha. Takođe su uzeli u obzir i kontrolisali porodični socio-ekonomski status.
„Ovo istraživanje po prvi put pokazuje da postoji povezanost između lošeg kvaliteta vazduha i oštećene vizuelne kognicije u prve dve godine života, kada je rast mozga na vrhuncu“, rekao je profesor Spenser.
„Takvi uticaji bi se mogli nastaviti godinama, negativno utičući na dugoročni razvoj.
„Obrnuto, naše istraživanje pokazuje da bi globalni napori da se poboljša kvalitet vazduha mogli imati koristi za novorođenčad kognitivne sposobnosti.
„Ovo bi, zauzvrat, moglo imati niz pozitivnih uticaja, jer poboljšana kognicija može dugoročno dovesti do poboljšane ekonomske produktivnosti i smanjiti opterećenje sistema zdravstvene zaštite i mentalnog zdravlja.
Jedan ključni faktor koji je tim izmerio je gorivo za kuvanje koje se obično koristi kod kuće.
„Otkrili smo da je kvalitet vazduha lošiji u kućama koje su koristile čvrste materijale za kuvanje poput kolača od kravljeg balege“, dodao je on. „Stoga, napori da se smanje emisije iz kuvanja u domovima treba da budu ključni cilj intervencije.“
U skladu sa ovim ciljem i sa ciljem poboljšanja zdravlja majki i dece, Vlada Indije je pokrenula vodeći program na nacionalnom nivou pod nazivom „Ujjvala Iojana“—šema koja dovodi TNG gorivo za žene ispod granice siromaštva širom cele zemlje. .
Ovo istraživanje je predvodio Univerzitet Istočne Anglije u saradnji sa Univerzitetom Daram, Laboratorijom za osnaživanje zajednice u Laknau (Indija) i Univerzitetom Braun (SAD).
„Loš kvalitet vazduha povezan je sa oštećenjem vizuelne kognicije u prve dve godine života: longitudinalno istraživanje“ objavljeno je u časopisu eLife.
