U novoj studiji, istraživači sa Harvarda zauzeli su detaljan pristup merenju trajanja i učestalosti samoubilačkog razmišljanja. Uz pomoć aplikacije za pametne telefone, mogli su da prate učesnike više puta dnevno tokom nekoliko nedelja. Ove procene su otkrile da se samoubilačko razmišljanje brzo menja — sa daleko kraćim vremenskim rokovima nego što se ranije mislilo. I ponudili su čvršći osećaj kada samoubilačka želja najviše predviđa buduće namere.
Prema rečima glavnog autora Danijela Kopersmita, dr. student koji radi u laboratoriji sa istraživačem samoubistava Metjuom Nokom, akademsko interesovanje za samoubistvo se povećalo poslednjih decenija. Ali većina tih istraživanja se fokusirala na kvantifikaciju smrti ili identifikaciju rizika. Malo je onih koji su nastojali da razumeju osnovne konture samopovređivanja i ponašanja, informacije koje mogu pomoći u boljem vođenju efikasnije prevencije.
„Osnovni aspekt drugih oblasti nauke je posmatranje prirodnih fenomena kako se odvijaju u divljini“, rekao je Coppersmith. „Pošto to nismo nužno uradili sa samoubistvom, nemamo odgovore na osnovna pitanja poput: Koliko često se javljaju samoubilačke misli? Koliko dugo traju?“
Sa novom studijom, Coppersmith, Nock i njihovi koautori želeli su da uhvate samoubilačko razmišljanje kako se ono dešavalo. Tokom 42 dana, 105 odraslih osoba sa istorijom misli o samoubistvu dobilo je visokofrekventne iskačuće prozore putem aplikacije sa pitanjima o njihovim mislima i osećanjima. Jedan upit je pitao o njihovom nivou samoubilačke želje u tom trenutku. Drugi se ticao njihovog trenutnog stanja samoubilačke namere. Odgovori se mogu dati na skali od nula do 10, pri čemu 10 označava „veoma jaku“ želju ili nameru da se ubije.
Sakupljanje podataka dalo je nekoliko svežih uvida. Prvo, samoubilačko razmišljanje teži sažetosti. Manje učestale procene daju prosečno trajanje povišene samoubilačke želje na 9½ sati. Visokofrekventno testiranje je dalo taj prosek na 1,4 sata. „Da nismo imali ovaj uzorak podataka više frekvencije, mogli bismo zaključiti da ove vrste misli traju mnogo duže“, rekao je Coppersmith.
Visokofrekventno uzorkovanje je takođe potvrdilo prethodne studije koje su otkrile da samoubilačko razmišljanje dolazi i odlazi. „Čak i među ljudima koji su nedavno bili samoubilački ili su imali istoriju samoubilačkog ponašanja, oni većinu vremena ne razmišljaju o samoubistvu“, rekao je Kopersmit. „Nula“ je bio najčešći odgovor pri rangiranju samoubilačke želje i samoubilačke namere.
Konačno, različite vrste samoubilačkog razmišljanja funkcionišu u skladu sa različitim vremenskim okvirima. Trenutna samoubilačka želja ima tendenciju da predvidi buduću samoubilačku želju za oko 20 sati, dok je samoubilačka namera manje uobičajena i može se predvideti u vremenskim okvirima od samo jednog do tri sata. „Takođe bolje razumemo kako ovi različiti konstrukti interaguju“, primetio je Coppersmith. „Uspeli smo da uvećamo prozor u kome želja najviše predviđa buduće namere, a koja takođe izgleda da traje oko dva do tri sata.
Nok, profesor psihologije Edgara Pirsa i predsednik Odeljenja za psihologiju Harvarda, vodio je sličnu studiju pre 15 godina. Tada su se Nok i njegov tim oslanjali na PalmPilots, koji je ograničio glasanje na nekoliko puta dnevno. Ipak, samoprocene na kraju dana otkrile su da je samoubilačko razmišljanje prošlo za sat ili manje kod većine volontera studije. „Ljudi su opisivali ove kratke intervale“, rekao je Coppersmith, „ali [istraživači] nisu prikupljali podatke u tim vremenskim okvirima.“
Ponekad su volonteri u novoj studiji dobijali ping svakih nekoliko sati. U drugim vremenima, rafal od sat vremena donosio je upozorenja svakih 10 minuta. Nok, koji je 2011. godine dobio Makarturovu nagradu za svoj rad u istraživanju i prevenciji samoubistava, uporedio je ovaj pristup sa tehnološkim napretkom u mikroskopima, koji omogućavaju naučnicima da sve bliže zumiraju svoje subjekte.
Istraživači su naglasili da je bezbedno pitati učesnike studije o samoubistvu, bez povećanog rizika prema višestrukim meta-analizama. Tokom čitavog procesa, dodao je Coppersmith, volonteri su putem aplikacije podsjećani na 988 Suicide & Crisis Lifeline i druge resurse.
Iako su nalazi rasvetljujući, sugerišući da se rizik od samoubistva pojavljuje i povlači u izuzetno kratkim vremenskim periodima, Coppersmith je upozorio da je potrebno više istraživanja pre nego što se mogu ponuditi konkretni recepti. „Ali ako bolje razumemo vremenski okvir“, rekao je on, „možda ćemo na kraju bolje razumeti kada da primenimo intervencije.“
Rezultati su objavljeni ove nedelje u Proceedings of the National Academy of Sciences.
