Proučavajući zelene alge u švedskim jezerima, istraživački tim, predvođen Univerzitetom Lund u Švedskoj, uspeo je da identifikuje koji uslovi životne sredine promovišu višećeličnost. Objavljeni u časopisu Nature Ecology & Evolution, rezultati nam daju nove tragove za neverovatne puteve evolucije.
Evolucija višećelijskog života odigrala je ključnu ulogu u oblikovanju biološke raznovrsnosti. Međutim, do sada smo znali iznenađujuće malo o prirodnim uslovima životne sredine koji pogoduju formiranju višećelijskih grupa.
Saradnja između ćelija unutar višećelijskih organizama omogućila je da se razvijaju oči, krila i lišće. Preovlađujuće objašnjenje zašto se multicelularnost razvija je to što boravak u grupi omogućava vrstama da se bolje nose sa izazovima životne sredine — gde boravak u velikoj grupi može, na primer, da zaštiti ćelije od jedenja.
„Naši rezultati osporavaju ovu ideju, pokazujući da se višećelijske grupe formiraju, ne zato što su same po sebi korisne, već kao nusproizvod jednoćelijskih strategija za smanjenje stresa iz okoline. Konkretno, ćelije proizvode niz supstanci da se zaštite od Čini se da okolina i ove supstance sprečavaju ćerke ćelije da se rasprše od njihove matične ćelije“, kaže Čarli Kornvalis, istraživač biologije na Univerzitetu Lund.
Da bi razumeli kako i zašto jednoćelijski organizmi evoluiraju da budu višećelijski, naučnici su eksperimentisali na zelenim algama gde su neke vrste uvek jednoćelijske, neke su jednoćelijske, ali postaju višećelijske pod određenim uslovima, dok su druge uvek višećelijske i sadrže hiljade ćelija. . Oni bi zatim mogli da identifikuju uslove životne sredine koji promovišu višećelijnost i saznaju koristi i troškove za organizme. Istraživači su zatim kombinovali podatke sa informacijama o sredinama na koje su jednoćelijske i višećelijske zelene alge prilagođene širom Švedske.
„Iznenadilo me je da nema koristi ili troškova za život u višećelijskim grupama. Uslovi koje pojedinačne ćelije doživljavaju mogu biti izuzetno različiti kada same plivaju okolo, da budu zaglavljene u drugim ćelijama i da morate da koordinirate aktivnosti. Zamislite da ste fizički vezano za članove vaše porodice, mislim da bi to imalo popriličan efekat na vas“, kaže Čarli Kornvalis.
Studija je sprovedena u švedskim jezerima i ne samo da pruža informacije o tome koje zelene alge se pojavljuju gde i zašto – ona nam takođe pomaže da razumemo poreklo biološke raznovrsnosti koja oblikuje svet oko nas.
„Rezultati ove studije doprinose našem razumevanju kako je složen život na Zemlji evoluirao. Oni takođe pružaju informacije o tome kako je ključna grupa vrsta — zelene alge koje stvaraju gorivo za ekosisteme — u stanju da se reprodukuje i preživi u različitim uslovima životne sredine. Sledeći put kada budete hodali obalama jezera bogatog azotom, samo zamislite da ovo podstiče evoluciju višećelijskog života“, kaže Čarli Kornvalis.
