Klimatske promene podstiču mnoge gljive da se prilagode toplijim temperaturama na Zemlji, što bi moglo značiti da će više gljivica koje izazivaju bolesti naučiti da žive u i na ljudima, kaže stručnjak sa Univerziteta Mekmaster.
Jianping Ksu, profesor biologije na Univerzitetu McMaster i član Instituta Michael G. DeGroote za istraživanje infektivnih bolesti, kaže da nas topla telesna temperatura — 37°C — dugo štiti od gljivica koje uspevaju na nižim temperaturama. Ali kako globalne temperature rastu, kaže da su ljudi možda izloženi većem riziku od infekcije.
U stvari, nedavna istraživanja iz njegove laboratorije, objavljena u Frontiers in Public Health, pokazala su da je Aspergillus fumigatus – uobičajena gljiva u životnoj sredini i glavni uzrok infekcija kod ljudi – sposobna da se brzo prilagodi promenama temperature.
„Kako temperature rastu, 37 stepeni postaje sve manje važna prepreka da gljive uđu u nas“, kaže Ksu.
Ksu, čije istraživanje podržava Globalni Nekus za pandemije i biološke pretnje, kaže da su temperature zagrevanja samo jedan deo problema, napominjući da bi obilne padavine i porast nivoa mora izazvan promenom klime takođe mogli da nauče gljive da napreduju u novim sredinama.
„Potpuno je verovatno da će sve ovo povećati broj gljivičnih populacija koje su patogene za ljude“, kaže on.
Značajne promene načina na koji gljive žive mogu takođe imati implikacije izvan bolesti, kaže Ksu. On napominje da se mnoge vrste „dobrih gljiva“ već dugo koriste za proizvodnju hrane, otkrivanje antibiotika, rast biljaka i sanaciju životne sredine, ali da bi veliki poremećaji potencijalno mogli da oštete dobre gljive.
Kritično je osigurati da se to ne dogodi, kaže Ksu.
„Neke gljive izazivaju bolesti kod ljudi, životinja i biljaka, ali većina je zapravo veoma, veoma dobra“, objašnjava on. „Oni su veoma potcenjeni organizmi, i bez njih ne bismo imali svet kakav imamo danas.“
