Britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli apelovaće na Kinu da bude otvorenija u vezi sa razlozima koji stoje iza onoga što je nazvao najvećim vojnim nagomilavanjem u mirnodopskoj istoriji i rekao da bi tajnost mogla da dovede do „tragične pogrešne procene”, prenosi Rojters.
Odnosi između Britanije i Kine su najgori u poslednjih nekoliko decenija, jer je London ograničio kineska ulaganja zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost i sve više zabrinut zbog sve veće vojne i ekonomske asertivnosti Pekinga.
U govoru u Mansion House u istorijskoj finansijskoj četvrti Londona u utorak uveče, Kleverli će reći da je Britanija otvorena u pogledu nastojanja da produbi saradnju sa saveznicima u Indo-Pacifiku i pozvao Kinu da bude jasna u vezi sa svojim namerama.
„Pozivam Kinu da bude podjednako otvorena po pitanju doktrine i namere iza svoje vojne ekspanzije, jer je transparentnost sigurno u interesu svih, a tajnost može samo da poveća rizik od tragične pogrešne procene“, rekao će Kleverli, prema izvodima koje je objavio njegov kabinet.
Britanija ponovo kalibrira svoj pristup Kini nakon što je premijer Riši Sunak u novembru najavio kraj onoga što se smatralo zlatnom erom odnosa pod bivšim premijerom Dejvidom Kameronom.
Dok su lideri Francuske, Nemačke i Španije posetili Kinu u poslednjih šest meseci i pozvali na angažovanje sa drugom po veličini svetskom ekonomijom, Sjedinjene Države i Britanija zauzimaju oštriji pristup onome što smatraju rastućom pretnjom Pekinga po njihove interese. i vrednosti.
Pametno će reći da bi bila greška pokušati izolovati Kinu i potrebno je angažovanje u oblastima kao što su klimatske promene, prevencija pandemije, ekonomska stabilnost i nuklearna proliferacija.
„Bilo bi mi jasno i lako – možda čak i zadovoljavajuće – da objavim novi Hladni rat“, reći će on. „Jasno, lako, zadovoljavajuće – i pogrešno.“
Ali Kleverli će reći da će Britanija zaštititi svoje nacionalne bezbednosne interese i prozvati Peking ako prekrši svoje međunarodne obaveze ili zloupotrebi ljudska prava.
Pametno će iskoristiti svoj govor da osudi postupanje prema Ujgurskom narodu u kineskom regionu Sinđang.
On će optužiti Kinu da je izgradila „verziju arhipelaga gulaga iz 21. veka“ i „zatvorila preko milion ljudi na vrhuncu ove kampanje, često zato što ne rade ništa više osim poštovanja svoje vere“.
