Litvanija će doneti odluku o tome da li da se povuče iz sporazuma koji reguliše zajedničku elektroenergetsku mrežu Rusije, Belorusije i tri baltičke države do 6. avgusta, na osnovu pregleda studija o potencijalnom uticaju, rekao je u ponedeljak njen ministar energetike, preneo je Rojters.
Estonija, Letonija i Litvanija, sve članice NATO-a i Evropske unije, ostaju deo BRELL kola iz sovjetskog doba sa Rusijom i Belorusijom, oslanjajući se na ruske operatere da kontrolišu frekvencije i balansiraju mrežu.
Tri zemlje su 2018. potpisale sporazum o odvajanju od BRELL kola i priključenju kontinentalnoj elektroenergetskoj mreži do 2025. godine, ali Litvanija želi da to ode u prvoj polovini 2024. Ni Letonija ni Estonija još nisu pristale na ranije razdvajanje.
Ministar energetike Dainijus Krejvis rekao je novinarima da će Litvanija doneti odluku o povlačenju nakon pregleda rezultata tri studije o spremnosti baltičkih energetskih mreža da se odvoje od BRELL-a do ranijeg datuma.
Studije, koje su sproveli operateri elektroenergetskih mreža baltičkih država i poljskog Instituta za elektroenergetiku, trebalo bi da budu završene do kraja maja, rekao je litvanski operater električne mreže Litgrid.
Krejvis je rekao da bi rezultati studija mogli da navedu i druge baltičke države da se dogovore o ranijem odvajanju od Rusije.
„Radimo ove studije na zahtev Letonije i Estonije. Složili smo se da, ako rezultati budu pozitivni, možemo da se odvojimo ranije… Verujemo da će biti pozitivni“, rekao je on.
Estonska premijerka Kaja Kalas rekla je Rojtersu 12. aprila da bi njena zemlja mogla da podrži brže razdvajanje, ali samo ako je uverena da je baltička mreža potpuno spremna da radi sama.
Prošlog juna, Rojters je izvestio da su evropski mrežni operateri spremni da odmah sprovedu dugoročni plan za dovođenje baltičkih država, koje se oslanjaju na rusku mrežu, u sistem Evropske unije u slučaju da ih Moskva isključi.