Šef Ujedinjenih nacija i predstavnici zapadnih nacija ogorčili su najvišeg ruskog diplomatu dok je predsedavao sastankom UN u ponedeljak, optužujući Moskvu da je prekršila Povelju UN napadom na Ukrajinu i okupacijom dela njene teritorije, piše AP.
Ruski ministar spoljnih poslova je odgovorio braneći vojnu akciju svoje zemlje i optužujući SAD i njihove saveznike da potkopavaju globalnu diplomatiju, osnovu Ujedinjenih nacija, koja je stvorena da spreči treći svetski rat.
Generalni sekretar Antonio Gutereš nazvao je saradnju između 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija „srce koje kuca“ i „vodeću viziju“ te je upozorio Savet bezbednosti da je globalna saradnja pod najvećim pritiskom od stvaranja Ujedinjenih nacija 1945. na pepelu Drugog svetskog rata.
Tenzije između velikih sila su na „istorijskom vrhu“, kao i rizici od sukoba „zbog nesreće ili pogrešne procene“, rekao je on, ukazujući pre svega na rat u Ukrajini.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija i ambasadori SAD, Britanije, Francuske i njihovih saveznika ukazali su na osnovni princip Povelje UN koji zahteva od svih zemalja da podrže suverenitet, teritorijalni integritet i političku nezavisnost svake nacije — što je Rusija narušila invazijom na njene manje suseda 24. februara 2022. i nezakonito pripajanje nekoliko regiona.
Rusija je sazvala ministarski sastanak o tome da „multilateralizam“ — kada zemlje rade zajedno — učini efikasnijim kroz odbranu Povelje UN, nazvavši ga vrhunskom tačkom svog jednomesečnog predsedavanja Savetom bezbednosti. Bilo je to najspornije predsedavanje u sećanju dugogodišnjih diplomata i zvaničnika Ujedinjenih nacija, a sastanak u ponedeljak dodao je antagonizam.
Američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild nazvala je Rusiju „licemernim sazivačem” sastanka čiji je „nezakonit, ničim izazvan i nepotreban” rat u Ukrajini „udario u srce Povelje UN i svega onoga što nam je drago”.
Britanska ambasadorka u UN Barbara Vudvord rekla je da je svet video „šta ruska ideja multilateralizma znači za svet“ — gaženje Povelje Ujedinjenih nacija i rat koji je doneo nezamislive patnje Ukrajini i bio „neublažena katastrofa i za Rusiju“. ”
27-člana Evropska unija nazvala je pokušaj Rusije da se prikaže kao branioca Povelje UN i multilateralizma „ciničnim“, rekavši da je „u nepoštovanju“ ne samo Povelje UN, već i rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koje zahtevaju povlačenje ruskih snaga.
Međutim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov branio je ono što Moskva naziva svojom „specijalnom vojnom operacijom“, ponavljajući optužbe da Ukrajina promoviše „nacističke prakse“ i zabranjuje ruski jezik i kulturu, a NATO planira da se proširi na Ukrajinu. On je, međutim, naglasio da „nije sve u Ukrajini“, već kako je nazvao planove Zapada da iskoristi ukrajinsku vladu u nadi da će oslabiti Rusiju.
„Ne možemo da razmatramo ukrajinsko pitanje odvojeno od geopolitičkog konteksta“, rekao je Lavrov. „Radi se o tome kako će međunarodni odnosi nastaviti da se oblikuju kroz uspostavljanje čvrstog konsenzusa na osnovu ravnoteže interesa, ili kroz agresivno i nestabilno unapređenje hegemonije Vašingtona.
Lavrov je oštro kritikovao aktivnosti članica NATO-a u zapadnom Pacifiku, posebno savez između Australije, Britanije i SAD, kao i jačanje veza SAD sa Japanom, Južnom Korejom i nizom zemalja jugoistočne Azije.
Ruski ministar je naglasio da je multilateralizam ključni deo Povelje Ujedinjenih nacija i optužio Sjedinjene Države i njihove saveznike da „uništavaju globalizaciju“ uprkos tome što hvale njene prednosti.
Lavrov je rekao da Zapad promoviše „poredak zasnovan na pravilima“ gde niko nije video pravila i koji zabranjuje pristup modernim tehnologijama i finansijskim uslugama kako bi kaznio zemlje sa kojima se ne slaže. Zapad je uveo niz ekonomskih sankcija Rusiji kao odgovor na invaziju na Ukrajinu.
„Nazovimo stvari pravim imenom. Niko nije dozvolio zapadnoj manjini da govori u ime čitavog čovečanstva“, rekao je on.
Tomas-Grinfild, američki ambasador, rekao je Savetu da ruske akcije tokom 14-mesečnog rata pokazuju da invazija na Ukrajinu nije izolovan incident.
„Ovo se ne tiče samo Ukrajine ili Evrope“, rekla je ona. „To se tiče svih nas. Jer danas je to Ukrajina, ali sutra bi to mogla biti druga zemlja, još jedna mala nacija koju je izvršio invaziju njenog većeg suseda.“
