Haubica kalibra 155 mm jedna je od najtraženijih artiljerijskih municija u ratu u Ukrajini. SAD su već isporučile više od 1,5 miliona metaka u Ukrajinu, ali Kijev i dalje traži više, piše AP.
U suštini, metak kalibra 155 mm je veoma veliki metak, sastavljen od četiri dela: detonirajućeg fitilja, projektila, pogonskog goriva i prajmera.
Svaki krug je dugačak oko 60 centimetara, težak je oko 45 kilograma i ima prečnik 155 mm ili 6,1 inča. Koriste se u sistemima haubica, koji se vuku velikih topova koji se identifikuju po opsegu ugla vatre na koji se njihove cevi mogu podesiti.
Granate kalibra 155 mm mogu se konfigurisati na mnogo načina: mogu biti upakovane visoko eksplozivnim materijalom, koristiti precizne vođene sisteme, probijati oklop ili proizvoditi visoku fragmentaciju.
Prethodne varijante su uključivale dimne metke kako bi se prikrilo kretanje trupa i osvetljavanje da bi se razotkrila pozicija neprijatelja.
„Meci od 155 mm i slični meci od 152 mm iz sovjetske ere su toliko popularni jer pružaju dobar balans između dometa i veličine bojeve glave“, rekao je Rajan Brobst, istraživački analitičar u Fondaciji za odbranu demokratija. „Ako imate premalu školjku, ona neće napraviti dovoljno štete i ići tako daleko. Ako imate veću školjku, ne možete je nužno ispaliti do kraja. Ovo je najčešća sredina i zato se tako široko koristi.“
Francuzi su prvi razvili metak kalibra 155 mm kako bi odgovorili na opsežnu rovovsku borbu u Prvom svetskom ratu, a rane verzije su uključivale gasne granate, rekao je Keri Plezant, istoričar za Zajedničku komandu za municiju vojske, u izjavi za Asošijeted pres.
Kako se Prvi svetski rat nastavio, top kalibra 155 mm postao je najčešći artiljerijski oruđe koje su koristili saveznici, rekao je Plezant, a američka vojska ga je kasnije usvojila kao svoj standardni terenski teški artiljerijski oruđa.
Američka vojska je postavila sopstvenu verziju, M1, za Drugi svetski rat. Nakon rata, nova NATO alijansa je usvojila 155 mm kao svoj artiljerijski standard.
Do Korejskog rata, metak je ponovo modifikovan, sa varijantom kasetne municije. „Metka je sadržala 88 podmunicije, koja je bila raspršena na širokom području kako bi uništila vozila, opremu i osoblje“, rekao je Plezant.
Vatra iz haubica može pogoditi ciljeve udaljene od 15 do 20 milja (24 do 32 kilometra), u zavisnosti od toga koji se tip metka i sistema za paljbu koristi, što ih čini visoko cenjenim od strane kopnenih snaga za uklanjanje neprijateljskih ciljeva sa zaštićene udaljenosti.
„Protivnici nemaju mnogo upozorenja o tome. I teže je sakriti se od nadolazećih metaka koje dolaze sa vrha, što ga čini veoma smrtonosnim“, rekao je Brobst.
U Ukrajini se meci kalibra 155 mm ispaljuju po stopi od 6.000 do 8.000 dnevno, rekla je članica ukrajinskog parlamenta Oleksandra Ustinova, koja je član ukrajinskog ratnog nadzornog odbora. Oni su pomračeni sa oko 40.000 ruskih varijanti haubica ispaljenih na njih, rekla je ona novinarima na nedavnom događaju u Vašingtonu koji je sponzorisao nemački Maršal fond.
Pentagon je ranije rekao koliko metaka obezbeđuje u svakom od paketa bezbednosne pomoći koji se šalju svake dve nedelje da bi oružje i municija dospeli u Ukrajinu. Međutim, u februaru je prestao da navodi broj metaka kalibra 155 mm koji se isporučuju u svakom paketu, pozivajući se na operativnu bezbednost.
Međutim, u ukupnom broju pomoći pružene Ukrajini od invazije Rusije u februaru 2022., Pentagon kaže da je poslao više od 160 haubica od 155 mm, više od 1,5 miliona metaka od 155 mm, više od 6.500 precizno navođenih metaka od 155 mm i više. od 14.000 daljinskih protivoklopnih mina (RAAM) od 155 mm — u suštini granate od 155 mm pune četiri mine koje se raštrkaju po zemlji i mogu da ubiju ruski tenk ako ih pređe.
Druge zemlje su takođe obezbedile haubice, ali Kijev je stalno tražio još. Prošle godine ukrajinski zvaničnici su tražili čak 1.000 sistema haubica kako bi potisnuli ruske snage nazad.
Dok se Ukrajina priprema za intenzivnu kontraofanzivu ovog proleća, verovatno će morati da ispaljuje 7.000 do 9.000 granata od 155 mm dnevno, rekao je Iehor Cherniev, član ukrajinskog parlamenta koji je razgovarao sa novinarima na događaju Nemačkog Maršalovog fonda.
Poslednjih meseci Bajdenova administracija je koristila predsedničko ovlašćenje da pošalje municiju direktno iz američkih vojnih zaliha u Ukrajinu, umesto da mora da čeka i kupuje metke od odbrambenih firmi, kako bi one mogle da stignu tamo na vreme za očekivanu ukrajinsku kontraofanzivu.
SAD takođe obučavaju ukrajinske trupe u Nemačkoj kako da bolje koriste metke kalibra 155 mm u taktici kombinovanog naoružanja – koordinišući udare sa informacijama o ciljanju koje daju napredno orijentisane trupe i drugi oklopni sistemi kako bi se povećala šteta i smanjio broj metaka potrebnih za izvadi metu.
