Evropska laboratorija CERN-a je preduzela prve korake ka izgradnji ogromnog novog akceleratora čestica koji bi pomračio njegov Veliki hadronski sudarač – i nada se da će videti svetlost na kraju tunela.
Future Circular Collider (FCC) razbijač čestica bio bi više nego trostruko duži od LHC-a, već najvećeg i najmoćnijeg sudarača čestica na svetu, konstruisanog u nadi da će otkriti tajne o tome kako univerzum funkcioniše.
FCC bi formirao novi kružni tunel ispod Francuske i Švajcarske, dug 91 kilometar i oko pet metara u prečniku.
„Cilj FCC-a je da pomeri granice energije i intenziteta sudarača čestica, sa ciljem dostizanja energije sudara od 100 tera elektron volti, u potrazi za novom fizikom“, kaže CERN.
Tunel bi prolazio ispod ženevskog regiona i istoimenog jezera u Švajcarskoj, a zaokružio bi se na jugu u blizini slikovitog francuskog grada Ansi.
Osam tehničkih i naučnih lokacija biće izgrađeno na površini, od kojih sedam u Francuskoj i jedna u Ženevi, rekao je novinarima ove nedelje inženjer CERN-a Antoan Maju.
Nakon izvršene teorijske analize, „sada prvi put krećemo u terenske aktivnosti“ da bismo proučavali potencijalna pitanja životne sredine, rekao je on, sa seizmičkim i geotehničkim studijama koje slede.
Kada se završe studije izvodljivosti, zemlje članice CERN-a — 22 evropske zemlje plus Izrael — će u narednih pet do šest godina odlučiti da li će izgraditi FCC.
FCC bi ubrzao elektrone i pozitrone do 2060. godine, a zatim hadrone do 2090. godine, jer traži odgovore na mnoga preostala pitanja fundamentalne fizike, pri čemu je oko 95 odsto mase i energije univerzuma još uvek misterija.
CERN-ov Veliki hadronski sudarač — 27-kilometarski prsten koji se proteže oko sto metara ispod zemlje — već je počeo da uništava nepoznato.
Između ostalog, korišćen je da se dokaže postojanje Higsovog bozona – nazvanog Božja čestica – što je proširilo razumevanje kako čestice dobijaju masu i donelo dva naučnika koji su teoretizirali njegovo postojanje Nobelovu nagradu za fiziku 2013.
Međutim, očekuje se da će LHC, koji je počeo da radi 2010. godine, završiti oko 2040. godine.
„Problem sa akceleratorima je u tome što u nekom trenutku, bez obzira na to koliko podataka sakupite, udarite u zid sistematskih grešaka“, rekao je fizičar CERN-a Patrik Janot.
„Oko 2040-2045, oduzećemo svu supstancu preciznosti moguće sa LHC-om“, rekao je on.
„Biće vreme da pređemo na nešto mnogo moćnije, mnogo svetlije, kako bismo bolje videli konture fizike koju pokušavamo da proučavamo.
Neki istraživači strahuju da će ovaj ogroman projekat progutati sredstva koja bi se mogla iskoristiti za druga, manje apstraktna istraživanja fizike.
Ali drugi insistiraju da je guranje fundamentalne fizike napred od vitalnog značaja i za napredak u primenjenoj fizici.
„Prednosti našeg istraživanja su izuzetno važne“, rekla je Malika Meddahi, zamenica direktora CERN-a za akceleratore i tehnologiju, navodeći kao primere medicinsko snimanje i borbu protiv tumora.
Janot se složio: „Onog dana kada je izumljen elektronski top, to je bio početak akceleratora; nismo znali da će to dovesti do televizije. Onog dana kada je otkrivena opšta teorija relativnosti, nismo znali da će to biti koristi za pokretanje GPS-a.“
Hari Klif, fizičar čestica na britanskom Univerzitetu u Kembridžu, priznao je da je FCC bio „skupi komplet”.
Ali, napomenuo je da će ga izgraditi „velika međunarodna saradnja nacija koje rade zajedno tokom veoma dugog vremenskog perioda“.
„Fizika čestica nije u otkrivanju novih čestica – već u razumevanju osnovnih sastojaka prirode i zakona koji njima upravljaju.
Više od 600 instituta i univerziteta širom sveta koristi objekte CERN-a i odgovorni su za finansiranje i sprovođenje eksperimenata u kojima učestvuju.
Međutim, CERN ima određenu konkurenciju: Kina je 2015. objavila da namerava da u roku od jedne decenije započne radove na izgradnji najvećeg svetskog akceleratora čestica.
Majkl Benedikt, koji vodi studije izvodljivosti FCC, rekao je za AFP da CERN ima više od 60 godina iskustva u razvoju dugotrajne istraživačke infrastrukture.
A politička stabilnost u Evropi pomogla je da se „smanji razvojni rizik za takve dugoročne projekte“, rekao je on.
Meddahi je takođe istakao vodeću poziciju Evrope u ovoj oblasti, ali je upozorio da „Kina pokazuje istu ambiciju“.
„Budimo na oprezu i budimo sigurni da nismo na ivici promene u ovoj hijerarhiji“, rekla je ona.
