Kampanja za nacionalne izbore u Grčkoj 21. maja zvanično je počela u subotu raspuštanjem parlamenta koji je izabran u julu 2019.
Premijer Kirijakos Micotakis sastao se sa predsednicom Katerinom Sakelaropulu kako bi predložio raspuštanje i ona je to prihvatila, u skladu sa Ustavom Grčke. Micotakis je rekao da se, s manje od tri meseca pre isteka četvorogodišnjeg mandata poslanika, glasanje sledećeg meseca ne računa kao prevremeni izbori.
Ubrzo nakon sastanka sa predsednikom, Micotakis je održao televizijsko obraćanje u kojem je branio rekord svoje vlade. On je naveo njena dostignuća, kao i izazove koji su pred nama, i nastojao da argumentuje stabilnu vladu koja ide napred.
Međutim, premijerova Nova demokratija desnog centra biće pod teškim pritiskom da nastavi da vodi Grčku u još jednoj jednopartijskoj vladi. Zakonodavni izbori sledećeg meseca biće prvi u zemlji po sistemu proporcionalnog predstavništva, a ankete pokazuju da se ne očekuje ni jedna od vodećih partija da dobije većinu glasova.
Izgledi Nove demokratije, partije levog centra Siriza ili Panhelenskog socijalističkog pokreta ili PASOK-a, da se udruže u nekoj kombinaciji kako bi formirali koalicionu vladu, političari i stručnjaci takođe smatraju krajnje malo verovatnim.
U tom slučaju, još jedan izbor bi bio održan početkom jula. Još jedna revizija izbornog zakona bi pobedniku tog glasa dala bonus od 30 mesta. Ipak, čak ni drugi izbori možda neće doneti većinu u 300-članom grčkom parlamentu.
Priča se o trećim izborima već se pojavila, iako se zvaničnici i stručnjaci slažu da bi produženi period neizvesnosti mogao biti štetan za ekonomiju i celokupno upravljanje zemljom.
Izborna kampanja je nezvanično u toku, pauzirana je samo na nekoliko dana jer je Grčka obeležila nedelju verskih proslava koja je kulminirala pravoslavnim Uskrsom 16. aprila.
Političke stranke su se žestoko zalagale jedni prema drugima i, kako se očekivalo, posebno prema Micotakisovoj vladi. Glavna opoziciona partija Siriza obećala je da će formirati „progresivnu“ koalicionu vladu ako pobedi, ali njen odnos sa PASOK-om se nedavno pogoršao.
PASOK, za koji se uveliko očekuje da ostane treća po veličini stranka, bio bi neophodan koalicioni partner i za Novu demokratiju i za Sirizu, pošto su ostale grčke stranke ili premale ili, u slučaju onih na ekstremnoj desnici, previše toksične.
Na odnos Nove demokratije i PASOK-a negativno je uticao skandal prisluškivanja za koji se činilo da je ciljao, između ostalih, lidera stranke Nikosa Andrulakisa.
Komunistička partija, četvrta po veličini partija u parlamentu, odlučno je odbila da se pridruži bilo kojoj koaliciji.
Kada je u subotu posetio Sakelaropulu, Micotakis je rekao da bi kampanja trebalo da se „drži podalje od toksičnosti i ekstremnih stavova“. Predsednik je takođe poželeo „mirnu i plodonosnu kampanju za zemlju“.
Ali dosadašnja retorika — Siriza je aktuelnu vladu nazivala „režimom“ — na primer, ukazuje na bremenitu brutalnu kampanju koja bi mogla da se produži na nekoliko meseci, ako je potrebno više izbora.
