Svetski glečeri su se topili dramatičnom brzinom prošle godine i njihovo spasavanje je zapravo izgubljen slučaj, izvestile su Ujedinjene nacije u petak, dok su indikatori klimatskih promena ponovo dostigli rekordne vrednosti.
Poslednjih osam godina bile su najtoplije ikada zabeležene, dok su koncentracije gasova staklene bašte, poput ugljen-dioksida, dostigle nove vrhove, saopštila je Svetska meteorološka organizacija UN.
„Led na Antarktiku pao je u najnižoj meri u istoriji, a topljenje nekih evropskih glečera bilo je, bukvalno, van plana“, saopštio je SMO dok je objavljivao svoj godišnji klimatski pregled.
Nivo mora je takođe rekordno visok, porastao je u proseku za 4,62 milimetra godišnje između 2013. i 2022. godine, što je duplo više od godišnje stope između 1993. i 2002. godine.
Rekordno visoke temperature su takođe zabeležene u okeanima — gde završava oko 90 odsto toplote zarobljene na Zemlji gasovima staklene bašte.
Pariškim sporazumom iz 2015. godine zemlje su pristale da ograniče globalno zagrijavanje na „znatno ispod“ dva stepena Celzijusa iznad prosječnih nivoa izmjerenih između 1850. i 1900. – i 1,5C ako je moguće.
Globalna srednja temperatura u 2022. bila je 1,15 stepeni iznad proseka 1850-1900, navodi se u izveštaju SMO.
Rekordne globalne srednje temperature u proteklih osam godina došle su uprkos uticaju hlađenja dugotrajnog vremenskog fenomena La Nina koji se protezao na skoro polovinu tog perioda.
U izveštaju se navodi da su koncentracije gasova staklene bašte dostigle nove maksimume 2021.
Koncentracija ugljen-dioksida (CO2) dostigla je 415,7 delova na milion na globalnom nivou, ili 149 odsto od predindustrijskog (1750) nivoa, dok je metan dostigao 262 odsto, a azot oksid 124 odsto.
Podaci pokazuju da su nastavili da rastu u 2022.
Šef SMO-a Petteri Taalas rekao je na konferenciji za novinare da se ekstremno vreme uzrokovano emisijom gasova staklene bašte „može nastaviti do 2060-ih, nezavisno od našeg uspeha u ublažavanju klimatskih uticaja“
„Već smo toliko emitovali, posebno CO2 u atmosferu, da je za ovakvo postepeno ukidanje negativnog trenda potrebno nekoliko decenija.
40-ak referentnih glečera u svetu – onih za koje postoje dugoročna posmatranja – zabeležilo je prosečni gubitak debljine od više od 1,3 metra između oktobra 2021. i oktobra 2022. – što je gubitak mnogo veći od proseka u poslednjoj deceniji.
Kumulativni gubitak debljine od 1970. godine iznosi skoro 30 metara.
U Evropi, Alpi su oborili rekorde u topljenju glečera zbog kombinacije malog zimskog snega, prodora saharske prašine u martu 2022. i toplotnih talasa između maja i početka septembra.
„Već smo izgubili topljenje glečera, jer već imamo tako visoku koncentraciju CO2“, rekao je Taalas za AFP.
U švajcarskim Alpima, „prošlog leta smo izgubili 6,2 odsto mase glečera, što je najveći iznos od kada se evidentiraju”.
„Ovo je ozbiljno“, rekao je on, objašnjavajući da bi nestanak glečera ograničio zalihe slatke vode za ljude i poljoprivredu, a takođe bi naštetio transportnim vezama ako reke postanu manje plovne, nazivajući to „velikim rizikom za budućnost“.
„Mnogi od ovih planinskih glečera će nestati, a smanjenje glečera Antarktika i Grenlanda će se nastaviti dugoročno – osim ako ne stvorimo sredstva za uklanjanje CO2 iz atmosfere“, rekao je on.
Uprkos lošim vestima u izveštaju, Taalas je rekao da ima razloga za optimizam.
Sredstva za borbu protiv klimatskih promena su postajala sve pristupačnija, rekao je, dok je zelena energija postajala jeftinija od fosilnih goriva, dok svet razvija bolje metode ublažavanja.
Planeta se više ne kreće ka zagrevanju od 3-5 C, kao što se predviđalo 2014. godine, ali je sada na putu zagrevanja od 2,5-3 C, rekao je on.
„U najboljem slučaju, i dalje bismo mogli da dostignemo zagrevanje od 1,5 C, što bi bilo najbolje za dobrobit čovečanstva, biosfere i globalne ekonomije“, rekao je generalni sekretar SMO za AFP.
Talas je rekao da su 32 zemlje smanjile svoje emisije i da njihove ekonomije i dalje rastu.
„Ne postoji više automatska veza između ekonomskog rasta i rasta emisija“, rekao je on.
Za razliku od svetskih lidera od pre 10 godina, sada „praktično svi govore o klimatskim promenama kao ozbiljnom problemu i zemlje su počele da deluju“, rekao je on.
