Kod ljudi sa uznapredovalim rakom, psihodelični lekovi kao što su psilocibin, LSD i MDMA mogu značajno smanjiti težinu simptoma depresije i anksioznosti.
Otprilike 10% pacijenata sa rakom doživljava anksioznost, dok 20% prijavi depresiju. Međutim, trenutna istraživanja sugerišu da dostupni antidepresivi na recept ne smanjuju značajno simptome depresije kod pacijenata sa rakom u poređenju sa placebom.
Moj tim i ja smo nedavno završili meta-analizu pet kliničkih ispitivanja koja su ispitivala simptome anksioznosti i depresije kod pacijenata sa uznapredovalim oblicima raka i drugim bolestima opasnim po život. Otkrili smo da samo uzimanje psihodeličnih lekova—posebno LSD-a, psilocibina ili MDMA—smanjuje rezultate depresije merene Beckovim inventarom depresije za šest poena, pri čemu rezultat ispod 10 ukazuje na minimalnu ili nikakvu depresiju, a iznad 30 ukazuje na veliku depresiju. Prosečni rezultati na početku su bili između 15 i 18 za većinu studija, iako je jedno ispitivanje imalo početnu vrednost od približno 30 . Psihodelici su takođe smanjili rezultate anksioznosti merene inventarom anksioznosti stanja za sedam do osam poena, gde rezultat od 20 do 37 ukazuje na nikakvu anksioznost ili na minimalnu anksioznost, a rezultat od 45 do 80 ukazuje na visoku anksioznost. Prosečni rezultati su bili između 40 i 55, ali približno 60 u jednom ispitivanju.
U jednom ispitivanju na 51 pacijentu sa rakom, 60% onih koji su primili jednu sesiju visoke doze psilocibina postiglo je kliničku remisiju depresije, a 52% zbog anksioznosti. Za poređenje, 16% onih koji su primili placebo postiglo je remisiju depresije i 12% anksioznosti. Ovi efekti su se i dalje održavali šest meseci kasnije.
Zašto bi jedna do dve sesije psihodelične terapije bile efikasnije od uzimanja dnevnih lekova na recept kao što su fluoksetin (Prozac) i paroksetin (Pakil)?
Postavljanje dijagnoze karcinoma i štetnih efekata tretmana može biti traumatično. U teškim slučajevima, pacijenti mogu razviti posttraumatski stresni poremećaj povezan sa rakom.
Ljudi koji razviju PTSP usled služenja vojnog roka ili fizičkog ili seksualnog nasilja obično doživljavaju depresiju i anksioznost. Istraživanja o psihoterapiji uz pomoć MDMA, u kojoj psihoterapeuti uključuju psihodelične sesije sa tradicionalnim savetovanjem, pokazala su da ovaj pristup tretmanu može efikasno smanjiti simptome PTSP-a omogućavajući pacijentima da budu voljni i sposobni da dele traumatska sećanja kako bi ih obradili. Ova smanjenja su bila veća od onih uočenih u studijama samo o antidepresivima na recept.
Na osnovu ovog istraživanja, moj tim i ja pretpostavljamo da bi psihodelične sesije mogle imati prednost u odnosu na tradicionalne antidepresive na recept za pacijente sa depresijom ili anksioznošću povezanom sa rakom jer im to može pomoći da se izbore sa svojom traumom.
Neka od ispitivanja u našem pregledu su istakla šta pacijenti vide kao razloge za smanjene simptome anksioznosti i depresije koje su iskusili. Pacijenti su izjavili da su im psihodelične seanse pomogle da procesuiraju intenzivna osećanja koja su potiskivali, a da ne budu preplavljeni. Dok je katarza bila emocionalna i teška, pomogla im je da prihvate te emocije, umanjujući njihov osećaj izolacije i unutrašnjeg povlačenja.
Iako su ovi rezultati obećavajući, postoje ograničenja za dostupna istraživanja koja bi mogla da pristrasne rezultate. Brojne napredne studije raka koje smo ispitali uključivale su ljude sa istorijom upotrebe psihodelika. Ljudi sa prethodnim pozitivnim rekreativnim psihodeličnim iskustvima verovatno će učestvovati u ovim studijama od onih koji su doživeli „loš put“ ili su se u potpunosti protivili rekreativnim drogama. Pored toga, iako je placebo napravljen da izgleda identično, malo je verovatno da su pacijenti ili negovatelji bili prevareni ako nije izazvao psihodelični efekat.
Dok su prethodne studije otkrile slabe koristi od tradicionalnih antidepresiva u poređenju sa placebom kod PTSP-a i anksioznosti i depresije izazvane rakom, nije bilo kliničkih ispitivanja koja direktno upoređuju efikasnost tradicionalnih antidepresiva sa psihodelicima za pacijente sa PTSP-om ili rakom. Međutim, jedno završeno ispitivanje u ranoj fazi koje je upoređivalo psilocibin sa tradicionalnim antidepresivom escitalopramom (Lekapro) kod pacijenata sa velikom depresijom pokazalo je da je 57% ljudi koji su primali psilocibin postiglo kliničku remisiju, u poređenju sa samo 28% koji je primao escitalopram.
Konačno, psihodelične sesije su izazvale veliko povećanje krvnog pritiska. Ovo možda nije najbolji tretman za pacijente sa slabo kontrolisanom hipertenzijom ili sa srčanim oboljenjima.
Potrebno je više istraživanja o efikasnosti psihodelika za lečenje anksioznosti i depresije kod pacijenata sa rakom. Istraživanje psihodeličkih tretmana za pacijente sa drugim životno opasnim bolestima koje izazivaju traumu, anksioznost ili depresiju moglo bi da razjasni njihove potencijalne terapeutske koristi.
Kada bi Uprava za hranu i lekove odobrila psihodelike za ovu vrstu upotrebe, agencija bi morala da shvati kako se ovi psihodelici mogu legalno koristiti. Kao lekovi sa spiska 1, trenutno im je zabranjena bilo kakva medicinska upotreba u SAD. Istraživači se moraju registrovati u Agenciji za borbu protiv droga SAD da bi proučavali kontrolisane supstance. Međutim, FDA je već postavila presedan svojim odobrenjem kanabadiola (Epidiolek) iz juna 2018. za lečenje retkih poremećaja napada u detinjstvu, iako je ovaj derivat kanabisa i dalje zabranjen od strane Uprave za borbu protiv droga.
