Švedski akušeri i ginekolozi su primetno emocionalno stabilniji i savesniji u poređenju sa većinom švedske populacije. Na osnovu ličnosti lekara, njihovi stilovi donošenja odluka se razlikuju u hitnim situacijama. Istraživačka studija sa Univerziteta Lund je sada objavljena u Scientific Reports.
Ličnost se obično sažima u pet osobina – takozvanih „velikih pet“: emocionalna stabilnost (neuroticizam), ekstrovertnost, prijatnost, savesnost i otvorenost. Naša ličnost tada oblikuje naš stil donošenja odluka. U istraživačkoj studiji Univerziteta Lund, profili ličnosti švedskih akušera i ginekologa i kliničko iskustvo su po prvi put povezani sa njihovim stilovima donošenja odluka u akutnim situacijama porođaja.
„Akušeri i ginekolozi imaju profil ličnosti koji se značajno razlikuje od opšte populacije. U proseku, 85% stanovništva Švedske ima znatno nižu emocionalnu stabilnost, ekstrovertnost, prijaznost i savesnost od akušera u našoj studiji. Teško je ne biti iznenađen kada su razlike tako jasne“, kaže Petri Kajonius, vanredni profesor psihologije ličnosti i merenja ponašanja na Univerzitetu Lund.
Naša ličnost je ta koja definiše u čemu ćemo uživati u svom profesionalnom životu, a posledica je verovatno samoizbor ljudi koji traže određenu profesiju. Osobe švedskih lekara koji su fokusirani na akušerstvo čine ih prijatnim u okruženju gde se situacija sa porođajem može brzo promeniti u nešto akutno i potencijalno eskalirati u krizu. Ovde su istaknute osobine kao što su emocionalna stabilnost i savesnost:
„Neuroticizam je suprotan emocionalnoj stabilnosti i karakteriše ga anksioznost i ranjivost na stres. Neko sa visokim neuroticizmom može imati teže da se nosi sa stresom u akutnim situacijama, ali mala količina može povećati sklonost da sarađuje i donosi odluke zajedno sa drugi, što može biti korisno“, kaže Gabriel Raoust, doktorant na Univerzitetu Lund i konsultant za akušerstvo i ginekologiju na Istad Lasarettu, Švedska.
Ranije je utvrđeno da žene ispoljavaju veći nivo neuroticizma od muškaraca, što se poklapa sa činjenicom da su često sklonije saradnji i manje rizikovanju. Studija je takođe pokazala da što su lekari sa kliničkim iskustvom – posebno muškarci – to im je prijatnije da preuzimaju vođstvo i donose individualne odluke. Osobine poput prijaznosti u kombinaciji sa savesnošću su korisne u situacijama kada se moraju pratiti kontrolne liste i procedure dok komuniciraju sa drugima u timu.
„Da bi se povećalo razumevanje procesa donošenja odluka i faktora koji utiču na ponašanje lekara, važno je shvatiti da je normalno da postoje različite ličnosti. Pristup usmeren na pojedinca ili tim zavisi od ‘velikih pet’ osobe. ličnosti i mogu biti iznenađujuće relevantni čak i u visoko organizovanom okruženju vođenom protokolom kao što je akutno akušerstvo“, zaključuje Gabriel Raoust.
