Međunarodni tim predvođen istraživačima na Bailor College of Medicine sa Konzorcijumom za komunikaciju vanćelijske RNK Nacionalnog instituta za zdravlje i laboratorijom Bogdana Mateescu na ETH Cirihu i Univerzitetu u Cirihu razvio je novi moćan resurs za proučavanje ekstracelularne RNK (ekRNA), novi oblik komunikacije od ćelije do ćelije.
Studija, objavljena u časopisu Cell Genomics, postavlja osnovu za ispitivanje kako eksRNA i njeni proteini nosači koji se nalaze u telesnim tečnostima funkcionišu u zdravom i bolesnom okruženju, potencijalno pružajući sredstva za precizno sprovođenje ranog otkrivanja i praćenje procesa bolesti.
„Ribonukleinska kiselina ili RNK je jedna vrsta genetskog materijala koji je prisutan u svim živim ćelijama. Uglavnom je poznato da deluje kao glasnik koji nosi instrukcije kodirane u DNK za sintezu proteina“, rekao je ko-korespondent dr Aleksandar Milosavljević, profesor i Katedra za molekularnu genetiku Henri i Ema Majer u Bejloru. Takođe je direktor postdiplomskog programa za kvantitativne i računarske bionauke i član Dan L Duncan Comprehensive Cancer Center u Bejloru. Laboratorija Milosavljević je domaćin atlasa ekRNA, repozitorijuma za upravljanje podacima i resursima Konzorcijuma za komunikaciju vanćelijske RNK, projekta zajedničkog fonda NIH-a koji istražuje biologiju eksRNA.
Poslednjih godina istraživanja su pokazala da RNK ne postoji samo unutar ćelija, već se i izvozi iz ćelija kao vanćelijska RNK i da igra ulogu u komunikaciji između ćelije.
„EkRNA postoje u telesnim tečnostima van ćelija gde se mogu povezati sa različitim nosačima uključujući proteine koji vezuju RNK (RBP), ali teret i distribucija RBP-a u biofluidima su uglavnom nepoznati“, rekao je koautor Robert Fullem, diplomirani student. u laboratoriji Milosavljević. „Naš cilj u ovoj studiji bio je da popunimo tu prazninu. Ova velika praznina u znanju ograničila je naše razumevanje uloge RBP-a kao nosilaca eksRNA u ljudskim telesnim tečnostima. Naši nalazi otvaraju novi put ka razumevanju biologije eksRNA i pružaju nove mogućnosti za razvoj eksRBP/ekRNA tečnih biopsijskih biomarkera.“
Istraživači su primenili kompjuterske analize da identifikuju eksRBP u plazmi, serumu, pljuvački, urinu i cerebrospinalnoj tečnosti. Računarska predviđanja su eksperimentalno potvrđena na oko 80% iu plazmi iu ćelijskim kulturama u laboratoriji, što ukazuje na visoku specifičnost računarske metode.
„Sa ovim informacijama razvili smo mapu kandidata za ekRBP i njihovog tereta ekRNA u telesnim tečnostima čime smo proširili pejzaž potencijalnih biomarkera koji se sada mogu proučavati u tečnim biopsijama i koristiti za praćenje normalnih i bolesnih procesa“, rekao je Milosavljević. „Predstavljamo ovu mapu kao resurs dostupan naučnoj zajednici bez ikakvih troškova.“