Pre nego što su postali poznati prvi slučajevi COVID-19, algoritam zasnovan na veštačkoj inteligenciji koju je razvila kompanija u Kanadi već je otkrio novi virus koji se širio kineskim gradom Vuhan. Ova demonstracija potencijala novih tehnologija primenjenih na predviđanje budućih epidemija navela je grupu istraživača sa Univerziteta Oberta de Katalonije (UOC) i Univerziteta Balearskih ostrva (UIB) da koriste veštačku inteligenciju za istraživanje novih modela predvidljivosti i proceni koliko dugo traju posledice epidemija.
„Zdravstvena kriza izazvana COVID-19 pokazala je da su epidemije i dalje problem. Znamo da će ih biti u budućnosti, ali ne znamo u kom obliku će se pojaviti. Međutim, imamo mnogo korisnih. informacije o epidemijama u prošlosti“, objasnila je Joana Maria Pujadas Mora, član Fakulteta umetnosti i humanističkih nauka UOC, i jedan od glavnih istraživača na istraživačkom projektu EPI-DESIGUAL koji se fokusira na ovo pitanje.
Tim koji Pujadas vodi ima za cilj da koristi veštačku inteligenciju, primenjujući mašinsko učenje i obradu prirodnog jezika kako bi izvršio analizu velikih istorijskih podataka. „Društvene nauke i istorijska demografija posebno su od suštinskog značaja za napredak u predviđanju i borbi protiv epidemija, kao i za procenu njihovih posledica“, rekla je ona.
Projekat EPI-DESIGUAL, koji se sprovodi u saradnji sa Centrom za demografske studije, analiziraće tekstove iz zvaničnih listova i dnevnih novina koji se odnose na koleru, pandemiju gripa 1918. i kugu objavljene u Kataloniji i na Balearskim ostrvima između 1820. i 1960. godine. .
„Prošlost je najbolji poligon za prevenciju i pripremu za dolazak budućih zdravstvenih kriza koje će, nažalost, nastaviti da nastaju kao rezultat globalizacije, povećane interakcije između ljudi i životinja, veće urbanizacije i klimatskih promena“, rekao je Pujadas.
14 istraživača koji trenutno rade na projektu prikupljaju sve dostupne informacije iz arhive za dalju analizu. Projekat će trajati tri godine i po njegovom završetku rezultati će biti objavljeni u vodećim naučnim časopisima, uz druge publikacije i inicijative za diseminaciju.
Cilj istraživačkog projekta je dvostruk. Prvo, nastoji da inovira u oblasti modela za predvidljivost i razvoj epidemija. Drugo, ima za cilj da proceni koliko dugo efekti epidemija traju kratkoročno, srednjoročno i dugoročno u pogledu socioekonomske nejednakosti, obuhvatajući nejednakosti u zdravlju i demografskom ponašanju iz rodne perspektive. „Želimo da saznamo kako pandemije utiču na natalitet, na primer“, rekao je Pujadas.
Na kraju, projekat želi da doprinese poboljšanju donošenja odluka od strane nadležnih kako bi mogli da primenjuju relevantne i efikasne mere u borbi protiv epidemija. Isto tako, nastoji se omogućiti politikama javnog zdravlja da doprinesu smanjenju ekonomskih nejednakosti.
Rezultati projekta će indirektno doprineti novoj paradigmi analize podataka, koja nastoji da razume realnost kroz velike podatke (koji mogu, ali i ne moraju biti strukturirani). Mnogi autori predviđaju da će naučnoistraživački projekti poput EPI-DESIGUAL-a, koji se zasniva na nauci o podacima i koji će imati veoma inovativne rezultate, zameniti preovlađujuće metode induktivnog zaključivanja u savremenoj nauci.
