Deca uče da razumeju jezik i da govore u velikoj meri nezavisno od kognitivnih funkcija kao što su prostorna svest, radno (kratkoročno) pamćenje i percepcija (tumačenje i organizovanje čulnih utisaka), prema utvrđenoj teoriji i tradiciji u lingvistici.
Profesorka Mila Vulčanova rukovodi jezičkom laboratorijom NTNU i sprovodi istraživanja o učenju jezika. Njeni rezultati istraživanja tokom nekoliko godina doveli su u pitanje ovu lingvističku pretpostavku i pokazali jasne veze između razvoja jezika i kognitivnih veština.
Najnovije istraživanje Vulčanove zasnovano je na podacima najveće kohortne studije sprovedene u Norveškoj. Kohortna studija majke, oca i deteta (MoBa), pod pokroviteljstvom Norveškog instituta za javno zdravlje, jedno je od najvećih svetskih zdravstvenih istraživanja, sa podacima od 114.500 dece, 95.000 majki i 75.000 očeva.
Mila Vulčanova i kolege istraživači sa NTNU, Univerziteta u Oslu, Statpeda i Univerziteta u Melburnu sada su katalogizirali nove veze između razvoja jezika i kognitivnih veština.
Kognitivne veštine su zajednički termin za našu sposobnost da se koncentrišemo, obraćamo pažnju, pamtimo, našu čulnu percepciju, logičko zaključivanje i rešavanje problema.
Testovi razumevanja jezika se koriste, naravno, da bi se ispitalo da li deca imaju problema u razvoju jezika. Istraživanje Vulčanove pokazuje da su neverbalni testovi takođe veoma važni za katalogizaciju jezičkih poteškoća, vrste jezičkih izazova koje dete ima, a posebno težine jezičkih poteškoća.
Istraživači su analizirali podatke više od 500 8-godišnje dece u istraživačkom projektu. Nalazi su objavljeni u International Journal of Language & Communication Disorders.
„Analizirali smo obimne podatke o jezičkom i kognitivnom statusu dece sa jezičkim teškoćama i uporedili ih sa decom koja imaju tipičan jezički razvoj. Analize pokazuju da se težina jezičkih teškoća može predvideti i na osnovu kognitivnih markera. To su otkrića koja otvori nove puteve za istraživanje u ovoj oblasti“, kaže Vulčanova.
Kognitivni markeri uključuju logičko rezonovanje, kao što je prepoznavanje sličnosti između koncepata ili otkrivanje veza između grafičkih obrazaca. Kognitivni markeri su katalogizovani na osnovu verbalnih i neverbalnih testova.
Kako ravnoteža između verbalnih i neverbalnih kognitivnih veština utiče na jezičke veštine je polje koje je u prošlosti bilo relativno neistraženo.
Koja kognitivna merenja i metode najbolje predviđaju težinu jezičkih poremećaja kod dece, takođe nije dobro poznato.
Novi nalazi istraživanja doprinose pronalaženju odgovora na ova pitanja.
Rana procena jezičkih teškoća deteta i pravilno identifikovanje ozbiljnosti jezičkih poteškoća je ključno. Prava obuka i podrška se tada mogu primeniti, na primer preko logopeda, i doprineti boljem razvoju jezika.
„Naši nalazi podržavaju važnost merenja i verbalnih i neverbalnih kognitivnih veština. Na ovaj način možemo identifikovati koje dimenzije su pogođene i zahtevaju posebnu pažnju kod dece sa jezičkim poteškoćama“, rekla je Vulčanova.
„Naši nalazi takođe ukazuju na potencijal za obuku kognitivnih veština kao strategije za podršku jezičkim veštinama“, kaže Vulčanova.
Jedna od šest metoda testiranja koje se koriste za procenu osmogodišnjaka naziva se blok dizajn i uključuje prepoznavanje obrazaca i uviđanje koji se obrasci uklapaju u kontekst.
Drugi test procenjuje sposobnost deteta da prepozna sličnosti i služi kao most između verbalnih i neverbalnih veština. Primer pitanja bi mogao biti: „Kakva je veza između mora i reke?“ Ovde dete treba da razume šta reči znače i da poveže da obe uključuju vodu.
„Identifikujemo specifične verbalne i neverbalne kognitivne testove koji razlikuju tipičnu decu i decu sa jezičkim teškoćama, kao i težinu jezičkih poteškoća“, kaže Vulčanova.
„Ono što je razlikovalo grupu sa blagim jezičkim oštećenjem od grupe sa tipičnim jezičkim razvojem su rezultati na testu prepoznavanja obrazaca (blok dizajn) i testu sličnosti (sličnost između, na primer, mora i reke), kao i performanse na logičko rezonovanje, rečnik, razumevanje dnevnih sekvenci i zadataka i ponavljanja reči“, kaže ona.
U testu bez reči, deca moraju da pročitaju kratke reči i da ih sortiraju kao prave reči ili nereči.
„Svi verbalni kognitivni rezultati mogu predvideti ozbiljne jezičke probleme u odnosu na tipičan razvoj jezika“, kaže Vulčanova.
Tri osobe su okupljene u Vulčanovoj kancelariji da planiraju obuku za testiranje jezika. Oni planiraju da održe kurseve za profesionalce u obrazovanju, uključujući osoblje vrtića, ljude u školskim PPT službama, logopede i pedagoge u vrtićima i da ih nauče metodama koje mogu koristiti za ispitivanje jezičkih veština dece.
Nosioci kursa su Vulčanova, Berit Sivertsen, vođa obrazovanja u vrtiću Berg u Trondhajmu i Elen Sakslund, predavač u srednjoj školi u Berumu. I Sivertsen i Sakslund su magistrirali na Odeljenju za jezik i književnost NTNU-a i imali su Vulčanovu za mentora.
Istraživači koriste različite predmete u svom kursu, kao što su slikovnica, igračke i plišane životinje – uključujući i malog majmuna. Sve ove stavke su uključene u novi Reinell test koji su Vulčanova i kolege prilagodili i standardizovali za norveški jezik.
„Izvodimo različite radnje sa majmunom, na primer da ga nateramo da skoči, a zatim tražimo od deteta da nam kaže šta radi. Tražimo dete da identifikuje radnju i upotrebi tačan glagol“, kaže Sakslund.
Sivertsen vadi zeca iz vreće materijala za testiranje.
„Takođe testiramo dečje razumevanje predloga tražeći od njih da stave zeca na vrh, pored ili ispod drugog predmeta“, kaže ona.
Mila Vulčanova vadi slikovnicu sa slikama figura koje izvode različite akcije, uključujući zeca koji češlja majmuna. Ovde deca moraju da ukažu na tačne slike na osnovu pitanja šta figure rade i ko šta radi. Upotreba glagola u aktivnom i pasivnom glasu je ključna za ovaj test.
Vulčanova naglašava da je poznavanje jezika povezano sa svim kognitivnim sposobnostima.
U svojoj analizi, istraživači sumiraju:
„Naši nalazi potkrepljuju važnost merenja verbalnih i neverbalnih kognitivnih veština kako bi se identifikovale najugroženije dimenzije kod dece sa jezičkim teškoćama, ali iu pogledu dijagnoze. Nalazi takođe ukazuju na potencijal za ciljanje osnovnih kognitivnih veština kao strategije za podršku jezičkim veštinama. Predlažemo da se buduće interventne studije fokusiraju na efekat neverbalnih kognitivnih veština na razvoj jezika kod dece sa jezičkim poteškoćama.“
