Borbe u Sudanu između snaga lojalnih dvojici najviših generala dovele su treću po veličini afričku zemlju u opasnost od kolapsa i mogle bi imati posledice daleko izvan njenih granica, piše AP.
Obe strane imaju desetine hiljada boraca, stranih podržavalaca, mineralnih bogatstava i drugih resursa koji bi ih mogli izolovati od sankcija. To je recept za vrstu dugotrajnog sukoba koji je razorio druge zemlje na Bliskom istoku i Africi, od Libana i Sirije do Libije i Etiopije.
Borbe, koje su počele kada je Sudan pokušao da pređe na demokratiju, već su ubile stotine ljudi, a milione ostavile zarobljene u urbanim sredinama, zaštićene od pucnjave, eksplozija i pljačkaša.
Pogled na ono što se dešava i uticaj koji bi to mogao imati izvan Sudana.
General Abdel Fatah Burhan, šef oružanih snaga, i general Mohamed Hamdan Dagalo, vođa paravojne grupe poznate kao Snage za brzu podršku koja je izrasla iz ozloglašenih milicija Džandžavid u Darfuru, nastoje da preuzmu kontrolu nad Sudanom. To dolazi dve godine nakon što su zajedno izveli vojni udar i poremetili tranziciju ka demokratiji koja je počela nakon što su demonstranti 2019. pomogli da se svrgne dugogodišnji autokrata Omar al-Bašir. Poslednjih meseci u toku su pregovori za povratak na demokratsku tranziciju.
Pobednik u poslednjim borbama će verovatno biti sledeći predsednik Sudana, a gubitnik se suočava sa egzilom, hapšenjem ili smrću. Mogući su i dugotrajni građanski rat ili podela zemlje na suparničke feude.
Aleks De Val, stručnjak za Sudan sa Univerziteta Tafts, napisao je ove nedelje u memorandumu kolegama da sukob treba posmatrati kao „prvu rundu građanskog rata“.
„Ukoliko se brzo ne okonča, sukob će postati igra na više nivoa sa regionalnim i nekim međunarodnim akterima koji će slediti svoje interese, koristeći novac, zalihe oružja i eventualno sopstvene trupe ili zastupnike“, napisao je on.
Sudan, arapska i afrička zemlja, opkoljava reku Nil i s nelagodom deli njene vode sa regionalnim teškašima Egiptom i Etiopijom. Egipat se oslanja na Nil da bi izdržavao svoju populaciju od preko 100 miliona, a Etiopija radi na ogromnoj uzvodnoj brani koja je uznemirila i Kairo i Kartum.
Egipat ima bliske veze sa sudanskom vojskom, koju vidi kao saveznika protiv Etiopije. Kairo se obratio obema stranama u Sudanu kako bi tražio prekid vatre, ali je malo verovatno da će ostati po strani ako se vojska suoči sa porazom.
Sudan se graniči sa još pet zemalja: Libijom, Čadom, Centralnoafričkom Republikom, Eritrejom i Južnim Sudanom, koji su se otcepili 2011. i sa sobom odneli 75% naftnih resursa Kartuma. Gotovo svi su zaglibili u sopstvenim unutrašnjim sukobima, sa raznim pobunjeničkim grupama koje deluju duž poroznih granica.
„Ono što se dešava u Sudanu neće ostati u Sudanu“, rekao je Alan Bosvel iz Međunarodne krizne grupe. „Čad i Južni Sudan izgledaju odmah u opasnosti od potencijalnog prelivanja. Ali što duže (borbe) traju, veća je verovatnoća da ćemo videti veliku spoljnu intervenciju.
Arapske zemlje Zaliva su poslednjih godina gledale na Rog Afrike dok su pokušavale da projektuju moć širom regiona.
Ujedinjeni Arapski Emirati, rastuća vojna sila koja je proširila svoje prisustvo širom Bliskog istoka i istočne Afrike, ima bliske veze sa Snagama za brzu podršku, koje su poslale hiljade boraca da pomognu UAE i Saudijskoj Arabiji u njihovom ratu protiv Irana koji podržava Huti pobunjenici u Jemenu.
U međuvremenu, Rusija već dugo ima planove za izgradnju pomorske baze koja može da primi do 300 vojnika i četiri broda u Port Sudanu, na ključnoj trgovačkoj ruti Crvenog mora za isporuke energije u Evropu.
Grupa Vagner, ruska plaćenička grupa sa bliskim vezama sa Kremljom, poslednjih godina je prodrla širom Afrike i posluje u Sudanu od 2017. Sjedinjene Države i Evropska unija uvele su sankcije dvema kompanijama za rudarenje zlata koje su povezane sa Vagnerom. u Sudanu optužen za šverc.
Sudan je postao međunarodni parija kada je ugostio Osamu bin Ladena i druge militante 1990-ih, kada je al-Bašir osnažio tvrdolinijašku islamističku vladu.
Njena izolacija se produbila zbog sukoba u zapadnom regionu Darfura 2000-ih, kada su sudanske snage i Džandžavid optuženi da su počinili zločine dok su suzbili lokalnu pobunu. Međunarodni krivični sud je na kraju optužio al-Bašira za genocid.
SAD su uklonile Sudan sa svoje liste državnih sponzora terorizma nakon što je vlada u Kartumu pristala da uspostavi veze sa Izraelom 2020.
Ali milijarde dolara zajmova i pomoći stavljene su na čekanje nakon vojnog udara 2021. To je, zajedno sa ratom u Ukrajini i globalnom inflacijom, dovelo privredu u slobodan pad.
Čini se da ekonomski problemi Sudana pružaju mogućnost zapadnim zemljama da iskoriste ekonomske sankcije kako bi izvršili pritisak na obe strane da odstupe.
Ali u Sudanu, kao iu drugim afričkim zemljama bogatim resursima, naoružane grupe su se dugo obogatile kroz mračnu trgovinu retkim mineralima i drugim prirodnim resursima.
Dagalo, nekadašnji pastir kamila iz Darfura, ima ogromna stočna imanja i eksploataciju zlata. Takođe se veruje da su ga zemlje Zaliva dobro platile za službu RSF-a u Jemenu u borbi protiv pobunjenika koji su orijentisani prema Iranu.
Vojska kontroliše veći deo privrede, a takođe može da računa na biznismene u Kartumu i duž obala Nila koji su se obogatili tokom duge al-Baširove vladavine i koji na RSF gledaju kao na grube ratnike iz zaleđa.
„Kontrola nad političkim fondovima neće biti ništa manje odlučujuća od bojnog polja“, rekao je De Val. „(Vojska) će želeti da preuzme kontrolu nad rudnicima zlata i rutama za krijumčarenje. RSF će želeti da prekine glavne transportne arterije, uključujući put od Port Sudana do Kartuma.
U međuvremenu, veliki broj potencijalnih posrednika — uključujući SAD, UN, Evropsku uniju, Egipat, zemlje Zaliva, Afričku uniju i blok istočne Afrike od osam država poznat kao IGAD — mogao bi da učini bilo kakve mirovne napore komplikovanijim od sam rat.
„Spoljni posrednici rizikuju da postanu saobraćajna gužva bez policajca“, rekao je De Val.
