Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden ugostio je u četvrtak kolumbijskog predsednika Gustava Petra na razgovorima u Beloj kući usred dubokih razlika u vezi sa američkom politikom narkotika i Venecuele, ali i zajedničke želje za produbljivanjem saradnje u oblasti klimatskih promena, migracija i energetske politike, preneo je AP.
Lideri su, u napomenama pred novinarima na početku sastanka u Ovalnoj kancelariji, pokušali da zadrže fokus na oblastima dogovora, uključujući jačanje svojih demokratija i izgradnju ekonomije manje zavisne od izvora ugljenika.
„Idemo niz istu reku, reku koja nas vodi ka sve većoj demokratiji i sve većoj slobodi“, rekao je Petro. Dodao je: „Imamo zajednički plan i puno posla.“
Bajden je rekao da zemlje imaju zajednički cilj da izgrade „ujedinjenu, jednaku, demokratsku i ekonomski prosperitetnu” zapadnu hemisferu. „Kolumbija je ključ za hemisferu“, rekao je on.
Njih dvoje su se čak šalili na račun svojih godina; Petro je u sredu napunio 63 godine, a Bajden je sa 80 godina najstariji predsednik SAD u istoriji. Ali njihova razmena pred kamerama prigušila je neke od rastućih razlika između Vašingtona i Bogote.
Petro je oštro kritikovao napore koje predvode SAD da se zabrani kokain, rekavši na prošlogodišnjem govoru u Ujedinjenim nacijama da je potrošnja nafte koju promovišu „globalne sile“ smrtonosnija od kokaina i da je „rat protiv droge propao“.
Kako proizvodnja kokaina u Kolumbiji nastavlja da raste, Petrova vlada nije bila voljna da iskoreni polja koke koja su zasadili mali farmeri. Kolumbijski predsednik kaže da više voli da juri perače novca i velike trgovce drogom, umesto da lišava male farmere u izolovanim oblastima za život.
Ovaj novi pristup kritikovali su američki zvaničnici koji su se dugo zalagali za iskorenjivanje polja koke u Kolumbiji kao deo napora da se potkopaju grupe za trgovinu drogom i olabave njihov stisak u nekim delovima zemlje.
Da bi posredovala u mirovnim sporazumima sa pobunjeničkim grupama, Kolumbija će morati da ukine naloge za hapšenje vođa pobunjenika koji se traže u SAD zbog optužbi za trgovinu drogom. Južnoamerička nacija želi da potroši milione dolara na projekte ekonomskog razvoja u ruralnim područjima koja su dugo bila pogođena nasiljem i traži podršku SAD na tom frontu.
Petro, koji je izabran prošle godine, usred je ambicioznih napora da unese „potpuni mir“ u svoju 50-milionsku naciju nakon šest decenija sukoba.
Mirovni sporazum iz 2016. između kolumbijske vlade i pobunjeničke grupe Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije, poznate kao FARC, smanjio je nasilje u većem delu zemlje. Ali ubistva i prisilno raseljavanje su porasli u nekim izolovanim oblastima, gde su manje grupe počele da se bore oko ruta trgovine drogom, ilegalnih rudnika i drugih resursa koje je FARC napustio.
Pod Petrom, politika Kolumbije prema autoritarnoj vladi Venecuele se promenila. Kolumbija više ne podržava planove koje predvode SAD da izoluju predsednika Venecuele Nikolasa Madura i primoraju ga da podnese ostavku ili raspiše nove izbore. Umesto toga, Petrova administracija je angažovala Madura, održala bilateralne sastanke i obnovila diplomatske odnose.
Petro je pozvao na ukidanje sankcija kompanijama i zvaničnicima vlade Venecuele i na nastavak razgovora o demokratskim reformama u Venecueli. Njegova vlada će sledeće nedelje biti domaćin međunarodne konferencije o Venecueli.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je u četvrtak da će Bajdenova administracija „preispitati našu politiku sankcija kao odgovor na konstruktivne korake Madurovog režima i ako venecuelanske stranke mogu da ostvare značajan napredak u povratku demokratiji u zemlji“.
Kolumbijska vlada i njena najveća preostala pobunjenička grupa – komunistima inspirisana Nacionalna oslobodilačka armija, poznata kao ELN – pokrenule su pregovore u novembru, ubrzo nakon što je Petro izabran za predsednika. Petro je razgovore sa ELN-om nazvao kamenom temeljcem njegovih napora da reši sukob koji datira iz 1960-ih.
Neka ruralna područja Kolumbije i dalje su pod kontrolom narko-bandi i pobunjeničkih grupa uprkos mirovnom sporazumu iz 2016. sa većim FARC-om.
Neki američki zakonodavci su takođe kritikovali Petrove odnose sa Madurom i predsednikom Migelom Dijas-Kanelom na Kubi.
Senator Marko Rubio, R-Fla. u Medium postu pre posete levičarskog kolumbijskog predsednika, tvrdio je da je Petro u zabludi misleći da će venecuelanski i kubanski lideri iskoristiti svoj uticaj na ELN u korist Kolumbije. Venecuelanske snage bezbednosti izvele su zajedničke operacije sa ELN protiv bivših pripadnika FARC pobunjenika na zajedničkim granicama zemalja. Kuba je održala razgovore u Havani između kolumbijskih zvaničnika i ELN-a.
„Ali to je glupa stvar, jer međunarodno izopšteni diktatori nemaju šta da dobiju povećanjem stabilnosti u regionu“, napisao je Rubio.
Petro takođe traži ambiciozne ekonomske i socijalne reforme koje će državi dati veću ulogu u ekonomiji dok se Kolumbija bori da prevaziđe probleme poput rastuće stope siromaštva i nasilja nad drogom.
Bajdenova i Petrova vlada sarađivali su po pitanju migracija.
Sjedinjene Države, Panama i Kolumbija najavile su prošle nedelje da će započeti 60-dnevnu kampanju koja ima za cilj zaustavljanje ilegalne migracije kroz podmukli Darijenov jaz između Kolumbije i Paname, gde se tok migranata ove godine višestruko povećao.
Saopštenje je usledilo dok Bajdenova administracija čeka očekivani kraj pravila u vezi sa pandemijom 11. maja koje je mnogima suspendovalo prava na traženje azila. Bez tog instrumenta odvraćanja na američkoj granici, postoji zabrinutost da bi dolasci migranata ponovo mogli postati neupravljivi.
U Kolumbiji je više od 2,4 miliona venecuelanskih izbeglica i migranata ušlo u zemlju, povećavajući kapacitete bolnica, obrazovnih institucija i druge infrastrukture, prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice.
„Želim da vam se zahvalim na podršci gostoprimstva i Kolumbija nastavlja da pokazuje venecuelanskim izbeglicama“, rekao je Bajden. „To je humanitarna i velikodušna stvar koju radite.“
