Visoko patogena ptičja influenca se širi u SAD, dospevši na naslovne strane dok je cena jaja porasla početkom godine, a strah od sledeće pandemije zoonoza se uvlači u popularne medije. Tim istraživača predvođen Univerziteta Merilend (UMD) pratio je dolazak i napredovanje smrtonosnog ptičjeg gripa (H5N1) u Severnoj Americi kako bi utvrdio kako se ova epidemija razlikuje od prethodnih.
Tim je otkrio da smrtonosni uticaj na divlje ptice i prelazak sa sezonskih na celogodišnje infekcije signaliziraju opasne promene u ptičjem gripu u SAD. Zaključili su da postoji hitna potreba za koordinacijom bez presedana na nacionalnom i regionalnom nivou za upravljanje širenje bolesti koje se proteže kroz jurisdikcije i discipline. Tim takođe sugeriše da će H5N1 verovatno postati endemičan, potencijalno predstavljajući rizik za bezbednost hrane i ekonomiju.
„Mi se decenijama bavimo niskopatogenom ptičjom gripom u živinarskoj industriji, ali ovo je drugačije“, rekla je Dženifer Mulinaks, docent na Odeljenju za nauku o životnoj sredini i tehnologiju UMD i koautor studije. Niskopatogena bolest je manje zarazna i lakše je obuzdati od visoko patogene vrste. Istraživač UMD-a Dženifer Mulinaks.
„Ovaj visoko patogeni virus briše sve u brojkama koje nikada ranije nismo videli“, rekao je Mullinak. „Ovaj rad ilustruje koliko je to bez presedana i opisuje ono što mislimo da dolazi. To je zaista poziv na oružje koji kaže, ne možemo sebi priuštiti da se bavimo ovim iz naših pojedinačnih silosa. Federalne agencije, državne agencije, poljoprivredni sektor i upravljanje divljim životinjama , moraćemo svi zajedno da se nosimo sa ovim, jer ne možemo sebi da priuštimo da to ne uradimo.“
Zaključci tima su zasnovani na analizi pet različitih izvora podataka koji pružaju informacije o učestalosti visoko patogenog ptičjeg gripa kod divljih ptica i živine sa fokusom na SAD i Kanadu, kao i globalnu bazu podataka od 2014. do početka 2023.
Podaci pokazuju progresiju visoko patogenog H5N1 kako se širio iz Evroazije u SAD, gde je prvi put dokumentovan krajem 2021. Do oktobra 2022, bolest je dovela do 31 prijavljene masovne smrtnosti divljih ptica, što predstavlja procenjeno 33.504 detekcije divljih ptica u SAD i Kanadi. Pored toga, više od 58 miliona domaće živine je zaraženo ili je moralo biti uništeno da bi se ograničilo širenje infekcije u SAD i 7 miliona u Kanadi.
U 2015. godini, izbijanje visoko patogenog H5N8 u SAD dovelo je do odstrela 50 miliona ptica peradi. Ali bolest je iskorenjena u Severnoj Americi te iste godine, uglavnom zato što nije ozbiljno uticala na divlje ptice, što je učinilo zadržavanje kroz uništavanje živine relativno lako. Ali H5N1 postavlja nove izazove.
„Za razliku od H5N8, ova bolest snažno utiče na divlje ptice“, rekla je Johana Harvei, postdoktorski istraživač na UMD-u i glavni autor studije. „Teško je proceniti koliko je ptica zaista pogođeno u divljim populacijama, ali vidimo dramatične posledice bolesti kod grabljivica, morskih ptica i kolonijalnih gnezdarica. I sada imamo najveći gubitak živine od ptičjeg gripa, tako da je ovo najgori scenario“.
Podaci takođe otkrivaju prelazak sa sezonske na cjelogodišnju bolest. Prethodne epidemije ptičjeg gripa—bilo da je to niskopatogeni virus koji je endemičan u SAD ili visoko patogeni H5N8 2015.— obično su se dešavale u jesen, što je značilo da su farmeri mogli da se pripreme za sezonske epidemije, odstrele stada da zaustave širenje bolesti i da imaju skoro punu godinu za nadoknadu gubitaka. Ali izgleda da se ovaj novi virus održava tokom cele godine, a otkrivanje bolesti u letnjem periodu kod divljih ptica i izbijanja živine javlja se i u proleće i u jesen.
Iako je proglašenje bolesti endemskom komplikovan proces, autori studije sugerišu da će SAD verovatno slediti obrasce koji se primećuju u Evropi gde se visoko patogena ptičja influenca već tretira kao endemska bolest, a ne kao nešto što se može iskoreniti.
Istraživački tim preporučuje pristup menadžmentu zasnovan na metodi zvanoj strukturirano donošenje odluka, koja prati specifičan proces identifikacije i okupljanja relevantnih pojedinaca sa interesom, stručnošću ili interesom u nekom pitanju, razlikovanja nepoznatih od poznatih faktora i utvrđivanja merljivih ciljeve i akcije sa merljivim rezultatima. Proces je sličan suočavanju sa ljudskom pandemijom.
„Dobra nauka o donošenju odluka je ono što radite kada ne znate šta će se sledeće desiti“, rekao je Mullinak, koji predaje nauku o donošenju odluka. „Ovo je novi virus za severnoameričke ptice, tako da niko ne zna da li će se njihov imuni sistem prilagoditi, koliko će to trajati, ili kako će to izgledati. Gde usmerimo naša sredstva za maksimalnu korist? Da li je to vakcina ? Kako to pratimo kod divljih ptica? Da li testiramo vodu ili tlo? Koji su pokretači za različite akcije i kako merimo da li uspevamo? Ove odluke se moraju donositi na više skala.“
U radu se navode primeri potencijalnih pokretača za akciju, identifikujući relevantne donosioce odluka potrebnih za koordinaciju odgovora i neke od izazova koji se mogu pojaviti. Istraživači se nadaju da će njihov rad dovesti ključne igrače za sto da razmotre naredne korake.
Dodatni koautori studije su Michael Runge i Diann Prosser, istraživači i partneri istraživačke grupe za analizu odluka o bolestima u Geološkom zavodu SAD-a, Eastern Ecological Science Center. Ova priča ne odražava nužno stavove i mišljenja USGS-a.
Rad je objavljen 19. aprila 2023. u časopisu Conservation Biology.
