Istraživač sa Univerziteta Roud Ajlend vodio je studiju koja potvrđuje direktnu vezu između određenih hemikalija u vodi za piće i gojaznosti kod ljudi – posebno da povećan sadržaj PFAS u krvi podstiče povećanje telesne težine i otežava održavanje niže telesne težine nakon gubitka težine.
Philippe Grandjean, MD, Ph.D., je lekar koji ima imenovanje profesora istraživača u okviru URI College of Pharmaci i služi na STEEP, specijalnom naučnom poduhvatu vođenom URI-om koji pomaže javnosti da se uhvati u koštac sa veštačkim PFAS (per-i polifluoroalkil supstancama) zagađenje, uključujući njegovo prisustvo u resursima pijaće vode.
„Ranije smo pokazali da deca sa povećanom koncentracijom PFAS imaju tendenciju da dobijaju na težini i da razviju viši nivo holesterola u krvi“, rekao je Grandjean, profesor ekološke medicine na Univerzitetu Južne Danske, koji je istraživao uticaje na ljudsko zdravlje. PFAS u više zemalja i populacija, uključujući decu, decenijama. „Sada smo se fokusirali na odrasle koji su učestvovali u eksperimentalnoj studiji pet različitih dijeta u pogledu povećanja telesne težine. Naši rezultati doprinose zabrinutosti da zagađenje životne sredine može uticati na naš metabolizam, tako da imamo tendenciju da dobijemo na težini.“
Za nedavnu studiju objavljenu u Obesiti, istraživači su, koristeći laboratorije pridružene STEEP-u, analizirali hemikalije PFAS u 381 uzorku krvi koji su već bili deo randomizovanog kliničkog ispitivanja Evropske komisije u Evropi fokusiranog na planiranje gubitka težine za gojazne odrasle osobe. Bez obzira na dijetu na koju su ovi učesnici bili raspoređeni, oni su dobili na težini ako su imali povišenu izloženost PFAS.
Jedna posebna hemikalija, PFOA, koja se obično nalazi u kontaminiranoj vodi za piće, pokazala je – više od drugih zagađivača PFAS – povezanost sa gojaznošću. Štaviše, otkriveno je da su oni učesnici u evropskoj studiji sa najviše PFOA u krvi, nakon jednogodišnjeg praćenja, dobili oko 10 funti više od onih sa niskim nivoom.
„Naša studija dodaje nove dokaze da prekomerna težina nije samo nedostatak fizičke aktivnosti i nezdrave navike u ishrani – sve se više sumnja da PFAS doprinosi faktoru“, rekao je Grandjean. „Izloženost PFAS-u kod evropskih učesnika prilično je uporediva sa nivoima u Americi, tako da me brine da nam izloženost PFAS-u otežava da izbegnemo višak kilograma.
Rezultati studije su takođe korisni za informisanje o tekućem radu URI STEEP—Sources, Transport, Ekposure & Effects of PFAS—Superfund Research Center, koji zapošljava istraživanja, primenjenu nauku, obrazovanje i obuku studenata, kao i pristupe u cilju izgradnje zajednice kapacitet za reagovanje na zagađenje PFAS. PFAS, velika i decenijama stara porodica hemikalija, infiltriraju se u mnoga ljudska i prirodna okruženja — bezbojne su, bez ukusa i mirisa i često se koriste za stvaranje barijera ili sprečavanje curenja tečnosti. Hemikalije oblažu kutije za picu i kese za kokice u mikrotalasnoj pećnici, nelepljivo posuđe i vodootpornu odeću i sprečavaju da mrlje potone u tepih i nameštaj.
Često korišćene „zauvek hemikalije“ su takođe iscurile u vodu, od morskih staništa do resursa vode za piće, pri čemu STEEP ulaže značajne napore da obezbedi da zdrava nauka informiše javni dijalog o poboljšanju zaštite zaliha.
„Tvrda nauka je glavno oruđe koje vlada ima da napravi promene koje nas približavaju smanjenju ili uklanjanju PFAS iz naše vode, naših života, našeg okruženja“, rekao je Rainer Lohmann, hemijski okeanograf URI i direktor istraživanja STEEP. „PFAS predstavlja dugoročan izazov, ali mi stalno napredujemo.
Sve više, rekli su Lohmann i Grandjean, rasprave o javnoj politici na saveznom i državnom nivou su fokusirane na određivanje regulatornih i zakonodavnih puteva ka potencijalno nižim nivoima PFAS u izvorima vode za piće širom zemlje. „EPA je nedavno predložila obavezujuće smernice za kontaminaciju vode“, rekao je Grandjean. „Nadam se da će nova uredba biti uspešna, a sada imam dodatni razlog da se nadam.“
