Nova studija u biološkoj psihijatriji: kognitivna neuronauka i neuroimaging, identifikuje terapeutsko sredstvo fokusirano na emocionalnu svest koja povećava aktivaciju i povezanost centra za regulaciju emocija u mozgu. Terapija može biti efikasna u dugoročnom lečenju i prevenciji relapsa bipolarnog poremećaja (BD).
Pacijenti sa BD doživljavaju naizmenična stanja ekstremnog raspoloženja koja se obično kategorišu prema maniji, depresiji i oštećenom društvenom funkcionisanju. Složeni mehanizmi BD otežavaju lečenje, često zahtevajući mešavinu lekova i bihejvioralnih intervencija, za koje lekaru i pacijentu mogu biti potrebne godine da se uspešno personalizuju.
Predvođeni dr Kristinom Majer i dr Ketrin Hindi Atar, na Charite-Universitatsmedizin Berlin, u Berlinu, Nemačka, istraživači su istraživali uticaj dve psihoterapijske intervencije na simptome BD i na aktivaciju amigdale i povezanost sa druge regije mozga povezane sa emocijama koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI).
Amigdala — par malih, bilateralnih regiona u limbičkom sistemu mozga — pomaže u regulisanju emocija i otkrivanju istaknutih stimulansa. Istraživanje je pokazalo da pacijenti sa BD (izvan manične epizode) pokazuju izmenjenu aktivaciju i funkcionalnu povezanost amigdale.
U jednoj intervenciji, 28 pacijenata je podvrgnuto terapiji fokusiranoj na emocije gde su vođeni da percipiraju i označavaju svoje emocije bez izbegavanja ili potiskivanja. Druga intervencija, sprovedena za 31 učesnika, bila je specifična kognitivno-bihejvioralna terapija koja se fokusirala na praktikovanje socijalnih intervencija.
Istraživači su snimili simptome pacijenata koristeći longitudinalni evaluacioni intervju tokom 24 nedelje pre tretmana, kao i tokom šest meseci tokom lečenja, šest meseci nakon tretmana i između šest i 12 meseci nakon tretmana. Evaluacija je proizvela odvojene nedeljne mere manije i depresije na skali od 1 do 6 u rasponu od bez simptoma (1) do psihotičnih simptoma ili teških poremećaja funkcionisanja (6). Sedamnaest učesnika iz svake grupe tretmana je podvrgnuto fMRI-u dok su obavljali zadatak emocionalnog slaganja lica, kao i 32 zdrava kontrolna subjekta.
„U skladu sa našim očekivanjima, pacijenti koji su učestvovali u terapiji fokusiranoj na emocije pokazali su povećanu aktivaciju i povezanost amigdale nakon intervencije u poređenju sa pacijentima koji su primali kognitivno-bihejvioralnu intervenciju, što može odražavati poboljšanu obradu emocija i povećanu toleranciju prema negativnim. emocije“, rekao je dr Mejer. Nasuprot tome, pacijenti kognitivno-bihejvioralne intervencije pokazali su povećanu aktivaciju regiona mozga koji se odnose na društvenu funkciju, ali ne i izmenjenu aktivnost amigdale.
„Rezultati ove studije sugerišu da različiti psihoterapijski pristupi otkrivaju svoje blagotvorne efekte različitim neuronskim putevima“, dodao je stariji autor Feliks Bermpol, dr. Charite—Universitatsmedizin Berlin.
Cameron Carter, MD, urednik Biološke psihijatrije: Kognitivna neuronauka i neuroimaging, rekao je o radu: „Ova studija, koja koristi zadatak fMRI za angažovanje specifičnih moždanih kola pogođenih bipolarnim poremećajem pre i posle različitih oblika terapije, otkriva nove uvide u vezi sa njihovim mehanizama delovanja u mozgu. Obrazac rezultata koji se vidi korišćenjem ovog pristupa takođe pruža jedinstven oblik validacije za korišćeni klinički pristup, uspostavljanjem veze između teorijskog modela koji motiviše intervenciju fokusiranu na emocije i njenih efekata u mozgu.“
