Normalno starenje je povezano sa progresivnim kognitivnim padom. Ali možemo li da treniramo naš mozak da odloži ovaj proces? Tim sa Univerziteta u Ženevi (UNIGE), HES-SO Geneva i EPFL otkrio je da vežbanje i slušanje muzike može da promeni kognitivni pad kod zdravih starijih osoba stimulišući proizvodnju sive materije.
Da bi postigli ove rezultate, istraživači su pratili više od 100 penzionera koji se nikada ranije nisu bavili muzikom. Bili su upisani na obuku za klavir i muziku tokom šest meseci. Ovi rezultati otvaraju nove izglede za podršku zdravom starenju.
Tokom našeg života, naš mozak se preoblikuje. Morfologija i veze mozga se menjaju u skladu sa okruženjem i iskustvima, na primer kada naučimo nove veštine ili prevaziđemo posledice moždanog udara. Međutim, kako starimo, ova „plastičnost mozga“ se smanjuje. Mozak takođe gubi sivu materiju, gde se nalaze naši dragoceni neuroni. Ovo je poznato kao „atrofija mozga“.
Postepeno se pojavljuje kognitivni pad. Radno pamćenje, u srži mnogih kognitivnih procesa, jedna je od kognitivnih funkcija koja najviše pati. Radna memorija se definiše kao proces u kojem nakratko zadržavamo i manipulišemo informacijama kako bismo postigli cilj, kao što je pamćenje telefonskog broja dovoljno dugo da ga zapišemo ili prevođenje rečenice sa stranog jezika.
Studija koju su vodili UNIGE, HES-SO Ženeva i EPFL otkrila je da muzička praksa i aktivno slušanje mogu sprečiti pad radne memorije. Takve aktivnosti su promovisale plastičnost mozga, bile su povezane sa povećanjem zapremine sive materije. Izmereni su i pozitivni uticaji na radnu memoriju. Ova studija je sprovedena među 132 zdrava penzionera od 62 do 78 godina. Jedan od uslova za učešće je bio da nisu pohađali časove muzike više od šest meseci u životu.
„Želeli smo ljude čiji mozak još uvek nije pokazao nikakve tragove plastičnosti povezane sa muzičkim učenjem. Zaista, čak i kratko iskustvo učenja tokom nečijeg života može ostaviti otiske na mozgu, što bi uticalo na naše rezultate“, objašnjava Demijen Mari , prvi autor studije, naučni saradnik u CIBM Centru za biomedicinsku sliku, Medicinskom fakultetu i Interfakultetskom centru za afektivne nauke (CISA) UNIGE-a, kao i na Ženevskoj školi zdravstvenih nauka.
Učesnici su nasumično raspoređeni u dve grupe, bez obzira na njihovu motivaciju da sviraju neki instrument. Druga grupa je imala časove aktivnog slušanja, koji su se fokusirali na prepoznavanje instrumenata i analizu muzičkih svojstava u širokom spektru muzičkih stilova. Časovi su trajali jedan sat. Učesnici u obe grupe su morali da rade domaće zadatke po pola sata dnevno.
„Posle šest meseci, pronašli smo zajedničke efekte za obe intervencije. Neuroimaging je otkrio povećanje sive materije u četiri regiona mozga uključenih u kognitivno funkcionisanje visokog nivoa kod svih učesnika, uključujući oblasti malog mozga uključene u radnu memoriju. Njihov učinak je povećan za 6% i ovaj rezultat je bio u direktnoj korelaciji sa plastičnošću malog mozga“, kaže Klara Džejms, poslednja autorka studije, privatna docentica na Fakultetu za psihologiju i obrazovne nauke UNIGE i redovni profesor na Ženevskoj školi zdravstvenih nauka. Naučnici su takođe otkrili da su kvalitet sna, broj lekcija praćenih tokom intervencije i dnevna količina treninga pozitivno uticali na stepen poboljšanja performansi.
Međutim, istraživači su takođe pronašli razliku između ove dve grupe. Kod pijanista, zapremina sive materije ostala je stabilna u desnom primarnom slušnom korteksu — ključnom regionu za obradu zvuka, dok se smanjio u grupi aktivnog slušanja. „Pored toga, globalni obrazac atrofije mozga bio je prisutan kod svih učesnika. Stoga ne možemo zaključiti da muzičke intervencije podmlađuju mozak. One sprečavaju starenje samo u određenim regionima“, kaže Demijen Mari.
Ovi rezultati pokazuju da vežbanje i slušanje muzike promoviše plastičnost mozga i kognitivnu rezervu. Autori studije veruju da ove igrive i pristupačne intervencije treba da postanu glavni prioritet politike zdravog starenja. Sledeći korak za tim je procena potencijala ovih intervencija kod ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem, što je srednja faza između normalnog starenja i demencije.
