SAD i Velika Britanija pokrenule su četvorodnevnu kampanju bombardovanja Iraka u decembru 1998, nakon što je tadašnji američki predsednik Bil Klinton optužio Sadama Huseina za kršenje obaveza prema UN i razvoj oružja za masovno uništenje. U napadima na oko 100 vojnih objekata ubijeno je čak 1.400 iračkih vojnika.
Uoči bombaških napada, njegovi savetnici su Bleru u više navrata govorili da bi upotreba sile protiv Iraka bila nezakonita bez rezolucije Saveta bezbednosti UN, prema dokumentima iz Nacionalnog arhiva koje citira Deklasifikovana UK, istražna agencija koja se fokusira na britansku vojne i obaveštajne agencije.
Državni tužilac Džon Moris je navodno rekao Bleru u novembru 1997. da će dobijanje izjave od Saveta bezbednosti biti „suštinski preduslov” za vojnu akciju, dok je Blerov privatni sekretar Džon Holms rekao premijeru da britanski pravni službenici i ministar spoljnih poslova Robin Kuk imao „ozbiljan problem u vezi sa upotrebom sile osim ako Savet bezbednosti ne proglasi da je Irak u ‘materijalnom kršenju’ prethodnih rezolucija.
Kada su službenici zakona odbili da ovlaste vojsku da izradi planove ciljanja, Bler je navodno pisao Holmsu, navodeći da je njihov argument smatrao „neubedljivim“.
Bler je neprekidno dobijao upozorenja tokom 1998. godine, navodi se u izveštaju, a Kukov privatni sekretar je tog februara pisao Holmsu da upozori da bi „negativne implikacije po međunarodnu podršku ako pribegnemo vojnoj akciji bez nove rezolucije bile ozbiljne“.
Kada je Bler najavio vojnu akciju Parlamentu u novembru, izjavio je: „Ne sumnjam da imamo odgovarajuća pravna ovlašćenja, kao što je sadržana u uzastopnim dokumentima rezolucije Saveta bezbednosti. Britanski zvaničnici su tvrdili da im je rezolucija iz 1990. kojom se članice UN-a ovlašćuju da isteraju Huseinovu vojsku iz Kuvajta dala dozvolu da ponovo intervenišu u Iraku, što je argument koji su podržale samo SAD, Japan i Portugal.
Prema dokumentima, Bler je bombardovanje Iraka smatrao neophodnim za održavanje bliskih odnosa sa Klintonom. Na sastanku sa savetnicima u novembru, navodno je rekao da bi propust da se interveniše naneo „ekstremnu štetu“ odnosima SAD i Velike Britanije. Istog dana, iako su njegovi pomoćnici tvrdili da je intervencija nezakonita, Bler je rekao Klintonovoj da SAD „mogu da računaju na našu podršku“.
Pet godina kasnije, Bler će se naći u istoj situaciji, kada je lažno tvrdio da Husein krije oružje za masovno uništenje i pozivao se na ranije rezolucije Saveta bezbednosti kako bi opravdao invaziju na Irak. Opet, Bler je bio upozoren od strane glavnog tužioca da će vojna akcija prkositi međunarodnom pravu, i opet je nastavio dalje.
Više od decenije kasnije, javna istraga je pokazala da je pravni slučaj za invaziju bio „daleko od zadovoljavajućeg“, dok je tadašnji generalni sekretar UN-a Kofi Anan od samog početka tvrdio da je rat „ilegalan“.
