Međunarodna izjava o konsenzusu o najbezbednijem i najefikasnijem načinu implantacije sistema pejsinga koji oponaša normalnu funkciju srca objavljena je danas u EP Europace, časopisu Evropskog kardiološkog društva (ESC). Dokument se pokreće na samitu EHRA Conduction Sistem Pacing (CSP) i o njemu će se raspravljati tokom EHRA 2023, naučnog kongresa ESC.
„Procenjuje se da će 1,4 miliona pacijenata širom sveta dobiti pejsmejker 2023. godine“, rekao je prvi autor profesor Haran Buri sa Univerzitetske bolnice u Ženevi, Švajcarska. „Približno polovina tih pacijenata bi potencijalno mogla imati koristi od pejsinga provodnog sistema, koji se povezuje sa sopstvenim električnim kablovima tela i stoga je fiziološkiji od konvencionalnih metoda.
Pejsmejkeri se koriste za regulisanje otkucaja srca kod ljudi čije srce kuca presporo, uglavnom zbog bloka u električnoj vezi između gornjeg (pretkomore) i donjeg (ventrikule) nivoa srca (koji se naziva atrioventrikularni blok). Profesor Burri je rekao: „Standardni pejsing električno aktivira jednu tačku u komori, a ne celo srce istovremeno, što dovodi do nekoordinisanih kontrakcija u različitim delovima srca. Kod oko jedne petine pacijenata to može da ošteti srce i dovede do srca neuspeh. Mesta pejsinga provodnog sistema vode direktno duž različitih mesta unutrašnjeg provodnog sistema srca, što dovodi do simultane kontrakcije preko srca.“
Pejsing provodnog sistema takođe može biti od koristi pacijentima sa srčanom insuficijencijom čija je leva komora slaba i ne pumpa pravilno zbog električnog poremećaja (koji se naziva blok leve grane snopa), zbog čega se kontrakcija ne sinhronizuje sa desnom komorom. Trenutni tretman je terapija resinhronizacije srca (CRT), koja isporučuje biventrikularni pejsing radi koordinacije kontrakcija, ali ne funkcioniše kod svih pacijenata i zahteva složeniji sistem od konvencionalnog pejsmejkera.
Pejsing sistema provodljivosti pominje se kao nova metoda u smernicama ESC pejsinga iz 2021. godine, ali je potvrđeno da su potrebni dokazi iz randomizovanog ispitivanja. Upotreba ove tehnike raste, sa hiljadama procedura koje se do danas obavljaju širom sveta. Istraživanje EHRA-e među evropskim lekarima objavljeno prošle godine pokazalo je da je glavni razlog neusvajanja ove metode nedostatak obuke. „Do sada nije postojao konsenzus o tome kako sprovesti ovu proceduru i proveriti da li je urađena ispravno“, rekao je profesor Buri. „Ovaj dokument pruža standardizovani pristup dogovoren od strane stručnjaka iz celog sveta koji treba da optimizuje stope uspeha i izbegne komplikacije. Uputstvo će biti korisno za lekare koji uče metodu i one koji žele da unaprede svoju tehniku. Povećanje stručnosti će takođe omogućiti velike, visokokvalitetne randomizovana ispitivanja koja će se sprovesti.“
U radu je opisana tehnika implantacije za dva tipa pejsinga: njegov pejsing u snopu i pejsing u oblasti leve grane snopa, koji su imenovani prema ciljnom mestu provodnog sistema srca. Profesor Burri je rekao: „Sa njegovim pejsingom u snopu, jednostavan test se može uraditi da bi se proverilo da li je električna veza postignuta. Pejsing u oblasti leve grane zahteva detaljnije provere, a u radu se navodi šta lekari treba da ciljaju i kako izgleda dobar pejsing .“
Daju se saveti o tome kako da se postigne uspešna implantacija elektrode i kako izbeći i nositi se sa komplikacijama. Dokument je propraćen sa 30 slika sa detaljnim ilustracijama, 11 video snimaka, rezimeom objavljenim kao poseban rad i aplikacijom za ključne poruke, od kojih su sve otvoreno dostupne i besplatno dostupne medicinskoj zajednici širom sveta.
Profesor Burri je rekao: „Pejsing sistema provodljivosti ulazi u uobičajenu kliničku praksu i, na osnovu ograničenih podataka, terapija ima obećavajuću budućnost. Od ključnog je značaja da lekari usvoje standardizovan pristup kako bi osigurali da se isporučuje bezbedno i efikasno. Današnji dokument o konsenzusu je postavljeno da postane referenca o tome kako izvršiti ovu proceduru.“
Međunarodnu izjavu o konsenzusu razvilo je Evropsko udruženje za srčani ritam (EHRA), ogranak ESC, a podržali su je Azijsko-pacifičko društvo za srčani ritam (APHRS), Kanadsko društvo za srčani ritam (CHRS) i Latino-američko društvo za srčani ritam (LAHRS).
