Nekoliko sati nakon što je Nemačka zatvorila svoju atomsku eru isključivanjem svoja poslednja tri nuklearna reaktora, najveći pojedinačni reaktor u Evropi ušao je u redovnu proizvodnju u Finskoj, saopštio je u nedelju njegov operater.
Očekuje se da će sledeća generacija Olkiluoto 3, koja sada proizvodi oko 14 odsto električne energije u zemlji, ostati u funkciji „najmanje narednih 60 godina“, prema operateru sajta TVO.
Nemačka je u međuvremenu zvanično okončala decenije upotrebe nuklearne energije isključivanjem svoja poslednja tri nuklearna reaktora u subotu.
Reaktor Isar 2 na jugoistoku zemlje, postrojenje Nekarvesthajm na jugozapadu i Emsland na severozapadu isključeni su sa električne mreže pre ponoći.
Najveća evropska ekonomija je tražila da ostavi nuklearnu energiju za sobom od 2002. godine, ali je postupno ukidanje ubrzala bivša kancelarka Angela Merkel 2011. nakon pada u nuklearnoj elektrani Fukušima u Japanu.
U Finskoj, evropski reaktor sa vodom pod pritiskom (EPR) je u međuvremenu pušten u redovnu upotrebu nekih 18 godina nakon početka izgradnje reaktora i 14 godina nakon što je prvobitno planirano da krene u komercijalnu proizvodnju.
Nakon što je prvi put dostigao punu snagu u septembru prošle godine, trebalo je da uđe u komercijalnu proizvodnju u decembru, ali je početak nekoliko puta odlagan tokom faze testiranja.
Reaktor je izgrađen od strane konzorcijuma Areva-Siemens predvođen Francuskom, a prvi put je pušten u rad u decembru 2021. i priključen na finsku elektroenergetsku mrežu u martu prošle godine.
„Probna proizvodnja je završena i danas je počela redovna proizvodnja električne energije“, saopštio je TVO. „Od sada se oko 30 odsto finske struje proizvodi u Olkiluotu, koji je već imao dva reaktora.
Sa kapacitetom od 1.600 megavata, Olkiluoto 3 je najveći pojedinačni nuklearni reaktor u Evropi, dok je ukrajinska elektrana u Zaporožju, sa svojih šest reaktora, najveća nuklearna elektrana.
Finska se nadala da će se ranije ove zime osloniti na novi reaktor za svoje potrebe za strujom, s obzirom na strah od nestašice energije nakon što je Rusija, glavni snabdevač Evrope, napala Ukrajinu i prekinula izvoz gasa kao odgovor na sankcije Zapada.
Jarmo Tanhua, izvršni direktor TVO-a, u izjavi je nazvao „proizvodnju električne energije prihvatljive za životnu sredinu” jednim od „glavnih aduta” Finske.
EPR je dizajniran da ponovo pokrene evropsku nuklearnu industriju nakon katastrofe u Černobilu 1986. godine, i reklamiran je kao da nudi veću snagu i bolju sigurnost.
Ali nekoliko projekata EPR-a su opterećeni kašnjenjima i milijardama dolara prekoračenja troškova.
Krajem prošle godine, francuska državna energetska grupa EDF morala je da najavi još jedno šestomesečno odlaganje izgradnje novog reaktora u Flamanvilu, na severozapadu Francuske, pomerajući njegov projektovani početak na sredinu 2024.
Hinklei Point u Britaniji i fabrika Taishan u Kini takođe su pretrpeli zastoje u proizvodnji EPR-a, prekoračenja troškova i kašnjenja.
Dve EPR jedinice u Kini su već ušle u komercijalnu proizvodnju, čime je Olkiluoto 3 postao treći u svetu.
Odluka Nemačke da prekine upotrebu nuklearne energije bila je popularna u zemlji sa moćnim antinuklearnim pokretom.
Ali neki su kritikovali kako je ta odluka povećala zavisnost zemlje od uglja, jer je pokušala da upravlja energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini.
Markus Soeder, konzervativni premijer južne pokrajine Bavarske, pozvao je saveznu vladu da dozvoli njegovoj državi da nastavi da koristi nuklearnu energiju.
„Sve dok se kriza ne završi i prelazak na obnovljive izvore energije nije završen, moramo koristiti svaki oblik energije do kraja decenije“, rekao je Soeder za Bild am Sonntag u nedelju.
Nuklearna tehnologija je takođe doživela obnovljenu popularnost kao način da se smanji emisija ugljenika, pri čemu je švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg kritikovala nemački potez kao „grešku“ ako je podrazumevao sagorevanje više uglja.
TVO je pozdravio reaktor Olkiluoto 3 kao „najveći klimatski čin u Finskoj”, dodajući da će to „ubrzati kretanje ka društvu koje je neutralno ugljično”.
U Finskoj je anketa iz maja 2022. pokazala da 60 odsto Finaca podržava nuklearnu energiju.
