Sušne periode poznate kao brze suše, sa iznenađujuće brzim početkom i često razornim uticajem, postaju sve češći kako ljudska aktivnost zagreva planetu, prema studiji objavljenoj u četvrtak.
Iako se suše generalno smatraju dugoročnim pojavama, neke se mogu pojaviti sasvim iznenada, za nekoliko nedelja, kada se za to steknu uslovi.
Globalno zagrevanje je recept za povećanje tih posebnih uslova širom sveta, stvarajući u određenim oblastima smanjenje padavina i povećano isparavanje, što brže isušuje zemljište.
Za studiju, objavljenu u časopisu Science, istraživači su analizirali kombinaciju satelitskih podataka i očitavanja vlage u zemlji iz perioda od preko 60 godina (1951-2014).
„Povećavaju se i brze i spore suše“ kako globalne temperature rastu, rekao je glavni autor Ksing Juan za AFP.
Ali nagle suše rastu brže „naročito u Evropi, severnoj i istočnoj Aziji, Sahelu i zapadnoj obali Južne Amerike“, rekao je on.
Istraživač, sa sedištem u kineskom Univerzitetu za informacione nauke i tehnologiju u Nanjingu (NUIST), upozorio je da brza pojava brzih suša daje ljudima malo vremena da se prilagode, kao što je preusmeravanje vodnih resursa ili priprema za požare.
„Ni vegetacija nema dovoljno vremena da se prilagodi“, dodao je on.
Juanov tim je koristio klimatsko modeliranje da predvidi kako će se brze suše promeniti pod nekoliko mogućih scenarija emisije gasova staklene bašte.
Čak i ako su emisije umerene, iznenadne suše će nastaviti da postaju sve češće u praktično svim regionima. U scenarijima sa većim emisijama, trend bi bio drastičniji.
Juan je takođe rekao da podaci pokazuju generalno povećanje brzine početka suše, pri čemu je njegov tim otkrio „robustnu tranziciju na globalnoj skali“ od sporih do naglih suša.
„Verujemo da smanjenje emisije može da uspori ovu tranziciju“, rekao je on za AFP.
Koncept brze suše pojavio se početkom 21. veka, ali je dobio više pažnje od suše iz leta 2012. u Sjedinjenim Državama, koja je nastupila posebno brzo i izazvala više od 30 milijardi dolara ekonomskih gubitaka.
U komentaru dvojice profesora iz Holandije, takođe objavljenom u Sajensu, navodi se da upozorenje studije „treba shvatiti ozbiljno“ jer pretnja „može biti veća nego što sugerišu“.
David Valker sa Univerziteta Vageningen i Anne Van Loon sa Vrije Universiteit (VU) Amsterdam, oboje nisu bili uključeni u Iuanov rad, podvukli su da su većina „regija vrućih tačaka“ utvrđenih studijom posebno područja sa niskim prihodima.
„Ovi regioni generalno imaju ranjiviju populaciju i niža finansijska sredstva za mehanizme suočavanja“, rekli su oni.
Par je takođe dodao da trenutne metode za otkrivanje suša, često analize podataka iz meseca u mesec, moraju da se ažuriraju da bi „funkcionisale na kraćim vremenskim skalama“, zbog porasta suša koje „mogu stvoriti i pokrenuti rezultate za samo nekoliko nedelja.“
