Jezik odražava dubinu neslaganja među saveznicima o ravnoteži između klimatskih akcija i energetske bezbednosti, pri čemu je Japan domaćin odbio najambicioznije predloge o kojima se raspravljalo.
Nakon dvodnevnih razgovora u gradu Saporo na severu zemlje, ministri za klimu i životnu sredinu su obećali da će „ubrzati postepeno ukidanje fosilnih goriva bez smanjenja kako bi se postigla neto nula u energetskim sistemima najkasnije do 2050. godine… i pozvali na drugi da nam se pridruže u preduzimanju istih akcija“.
Ali nisu ponudili nove vremenske rokove osim prošlogodišnjeg obećanja G7 da će u velikoj meri okončati upotrebu fosilnih goriva u svojim sektorima električne energije do 2035. godine.
Francuska ministarka za energetsku tranziciju Agnes Pannier-Runacher rekla je da je formulacija „postupnog ukidanja“ ipak „snažan korak napred“ uoči samita G20 i COP28.
Britanija i Francuska su predložile novi cilj ukidanja „nesmanjene“ energije iz uglja—koja ne preduzima korake da nadoknadi emisije—u energetskim mrežama G7 ove decenije.
Ali pošto su globalne zalihe energije i dalje stisnute ratom u Ukrajini, meta se suočila sa protivljenjem drugih članica, uključujući Japan i Sjedinjene Države.
„Očigledno bih voleo da sam bio u mogućnosti da se posvetim postepenom izbacivanju uglja do 2030. godine“, rekao je Panijer-Runaher za AFP.
Ali „to je jedno pitanje po kome još uvek možemo da napredujemo u predstojećim diskusijama, posebno na COP28“, klimatskoj konferenciji UN u Dubaiju koja je zakazana za novembar.
Grupa sedam industrijalizovanih zemalja, koja takođe uključuje Nemačku, Italiju, Kanadu i EU, obećala je da će okončati novo zagađenje plastikom do 2040.
Britanija, Kanada i EU već pripadaju međunarodnoj koaliciji sa istim ciljem, ali ovo je prvi put da su se Japan i Sjedinjene Države obavezale na 2040. godinu.
Plastični otpad se udvostručio globalno za dve decenije i samo devet odsto se uspešno reciklira, kaže OECD.
Ministri G7 su takođe pozvali na vrhunac globalnih emisija staklene bašte najkasnije do 2025. godine – jezik za koji stručnjaci kažu da je usmeren na najvećeg svetskog emitera ugljenika, Kinu, koja cilja na svoj maksimum do 2030. godine.
Druge teme su se pokazale više podele.
Ministri su bili pod pritiskom da najave hrabre korake nakon što je prošlog meseca veliki klimatski izveštaj UN upozorio da će se globalno zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa videti za otprilike deceniju bez „brze i dalekosežne“ akcije.
Ali aktivisti su se plašili da će odustati od prethodnih obećanja, kao što je ukidanje novog finansiranja fosilnih goriva u inostranstvu.
Lideri G7 rekli su prošle godine da su „izuzetne okolnosti“ ruskog rata u Ukrajini učinile investicije u gas „prikladnim kao privremeni odgovor“.
Nedeljna izjava sadrži sličan jezik, ali takođe postavlja više parametara oko takvih investicija i ističe „primarnu potrebu“ za „smanjenjem potražnje za gasom“.
Ipak, aktivisti za klimatske kampanje upozorili su da dvosmislenost šalje pogrešnu poruku.
„Nauka je kristalno jasna da ostavljajući otvorena vrata investicijama u novi gas ili (tečni prirodni gas) G7 ostavlja van koloseka za 1,5 stepeni Celzijusa“, rekla je Lori van der Burg iz Oil Change International.
Uprkos tome, japanski ministar ekonomije, trgovine i industrije Jasutoši Nišimura okarakterisao je saopštenje kao „ambiciozno“ i pohvalio G7 za „prepoznavanje različitih puteva ka neutralnosti ugljenika“.
Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne energetske agencije, rekao je za AFP da je zadovoljan tom izjavom.
Uzima u obzir „naše trenutne brige o energetskoj bezbednosti“, ali i „pruža mapu puta o tome kako se nosimo sa klimatskom krizom“, rekao je on.
G7 je prestala da podrži japansku strategiju sagorevanja vodonika i amonijaka uz fosilna goriva kako bi se smanjile emisije – za koje aktivisti kažu da samo služi za produženje životnog veka zagađujućih postrojenja.
U saopštenju se jednostavno navodi da „neke zemlje istražuju“ potencijal vodoničnih goriva, dodajući da bi to trebalo da bude „usklađeno sa putanjom od 1,5C“.
Pokušaji da se prepolovi emisija iz vozila u G7 do 2035. takođe su propali.
Još ima vremena da Japan „demonstrira svoje liderstvo u dekarbonizovanoj automobilskoj industriji“ pre majskog samita G7 u Hirošimi, rekao je Danijel Rid iz Grinpisa.
Sve u svemu, nacije su „napravile donekle pozitivan korak… u pravom smeru“, ali „nisu uspele da postave adekvatno ambiciozne akcione planove za drastično smanjenje emisija“, dodao je on.
