Novi međunarodni paket ekonomske podrške od 115 milijardi dolara daje Ukrajini više samopouzdanja da može prevladati u borbi protiv ruske invazije, usred sve većeg priznanja da bi rat mogao da se nastavi duže nego što se očekivalo, izjavio je ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko, prenosi Rojters.
Marčenko je rekao da su ga ministri finansija Grupe sedam (G7) uverili tokom ovonedeljnih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu da će podržavati Ukrajinu onoliko dugo koliko je potrebno, što je pomak u odnosu na prošlu godinu, kada je bio veći pritisak na Ukrajinu da pristane da okonča rat.
On je rekao da je novo obećanje ekonomske podrške – otključano novim četvorogodišnjim kreditom MMF-a od 15,6 milijardi dolara – bilo „izuzetno“ važno za Ukrajinu, sada u drugoj godini rata nakon ruske invazije 24. februara 2022.
„To nam izuzetno pomaže jer pruža sigurnost da će MMF, zajedno sa zemljama G7 i pristalicama Ukrajine, uskočiti novcem da pokrije naše potrebe četiri godine“, rekao je on. „U poređenju sa poslednjim prolećnim sastancima, osećam se sigurnijim da možemo da pobedimo u ovom ratu.
„Finansijska podrška je veoma neophodna, kao i vojna podrška“, rekao je on, priznajući sve veće prihvatanje da bi vojni sukob mogao da se oduži.
„Trebalo bi da budemo spremni da će ovaj rat trajati duže nego što smo očekivali“, rekao je on, napominjući da partneri iz G7 više ne guraju Ukrajinu da prihvati prekid rata – kao prošle godine – već sada signaliziraju svoju podršku za duže sukoba.
Marčenko je podvukao da Ukrajina ceni ekonomsku i vojnu podršku SAD – oko 50 milijardi dolara od početka rata – i rekao da je uveren da će američki Kongres zadržati dvostranačku podršku Ukrajini, uprkos pozivima nekih republikanaca da smanje finansiranje.
On je takođe naglasio hitnost da se započne rekonstrukcija, uključujući energetsku infrastrukturu, puteve, škole i stambene objekte, i da Ukrajina treba da proširi svoje kapacitete da apsorbuje sredstva. On je rekao da će jedan ključni korak biti razvoj ratnog osiguranja, nešto što je već u toku sa Multilateralnom agencijom za garancije investicija (MIGA) Svetske banke, kako bi se globalne kompanije uverile da učestvuju u obnovi zemlje – poduhvat za koji se procenjuje da košta najmanje 411 milijardi dolara.
O preko 20 milijardi dolara duga prema stranim vlasnicima obveznica, ministar je rekao da još ne razgovara o tome da li da produži dvogodišnji moratorijum na dug dogovoren u avgustu.
„Neophodno je zaštititi pouzdanost tržišta za buduću rekonstrukciju“, rekao je on. „Imaćemo vremena da pronađemo rešenje.
Marčenko je rekao da postoji i sve veća otvorenost među zemljama donatorima da istraže korišćenje zamrznutih sredstava Rusije za plaćanje rekonstrukcije Ukrajine nego pre šest meseci.
„Naši partneri razmišljaju o mogućnosti korišćenja ruske imovine kao neophodnog alata za podršku Ukrajini. Oni ne žele da čekaju da se rat završi, oni žele brže da pronađu rešenje“, rekao je on.
Marčenko je rekao da su mu zvaničnici američkog ministarstva finansija rekli da Sjedinjene Države imaju mali iznos ruske imovine, ali je to pitanje od veće zabrinutosti u Japanu, Švajcarskoj i zemljama EU. On je rekao da su mu zvaničnici G7 rekli da u velikoj meri podržavaju pronalaženje načina za korišćenje ruske imovine, ali i dalje moraju da pronađu pravno rešenje za „veoma komplikovano pitanje“.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je u subotu u intervjuu za CNN da postoje zakonska ograničenja za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za plaćanje štete Ukrajini.
Marčenko je takođe rekao da je tokom sedmičnih sastanaka bilo intenzivnih diskusija o finansijskoj stabilnosti nakon kolapsa dve američke i jedne švajcarske banke prošlog meseca, ali nije video znake prelivanja na ukrajinski bankarski sektor.
