Žrtve i članovi njihovih porodica ispričali su Human Rights Watch-u (HRV) o mučenju i drugom zlostavljanju sa kojima su se suočili u gradu Hersonu i okolini tokom ruske okupacije, objavio je Human Rights Watch, prenosi Ukrinform.
Konkretno, Human Rights Watch je intervjuisao 34 osobe o zlostavljanju civila tokom ruske okupacije Hersonske oblasti, od 2. marta 2022. do povlačenja ruskih snaga iz većeg dela oblasti 11. novembra.
Dvanaest bivših zatočenika i 10 članova porodica opisali su da su zatočenici bili mučeni ili bili svjedoci mučenja drugih zatočenika, što je u tri prijavljena slučaja rezultiralo njihovom smrću. Ovi intervjui o mučenju nadovezuju se na desetine drugih o mučenju koje je Human Rights Watch vodio sa stanovnicima Hersonske oblasti tokom ranijih meseci okupacije, za izveštaj iz jula 2022.
„Ruske okupatorske snage sprovodile su zastrašujuća mučenja i druga zlostavljanja nad stanovnicima Hersona u centru za mučenje u ulici Teploenerhetikov i brojnim drugim zatočeničkim objektima. Oni koji su odgovorni za ove užasne radnje ne bi trebalo da ostanu nekažnjeni, a žrtve i njihove porodice treba da dobiju obeštećenje za svoje patnje i informacije o onima koji se još uvek vode kao nestali“, rekla je Julija Gorbunova, viša ukrajinska istraživačica u Human Rights Vatch-u.
Ruske snage u Hersonu su agresivno pretresle rezidenciju, a zatim pritvorile jednu ili više ljudi koji su tamo živeli pod raznim optužbama. Nekoliko zatočenika je izvestilo da su ruske snage tukle i pretile njima ili njihovim rođacima, uključujući starije ljude.
Ruski vojnici bi zatim kapom ili torbom pokrivali oči ili glavu privedenima i gurali ih u vozilo. Zatim bi bili odvedeni u jedan od 20 ili više pritvorskih centara u Hersonu i okolini.
Prema izveštaju Human Rights Watch-a, skoro svi slučajevi torture koji su nedavno dokumentovani u Hersonu uključivali su ljude koji su držani u istražnom zatvoru u ulici Teploenerhetikov 3. Jedna osoba je takođe zadržana u improvizovanim pritvorskim objektima na međunarodnom aerodromu Herson i u zgradi opštinske uprave u Hersonu. Druga je rekla da je njen cimer ranije bio u pritvoru u Perekopskoj ulici 10, gde su Bi-Bi-Si i drugi javili da su ruske okupacione snage mučile ljude. Drugi bivši zatočenik, odveden oko 120 kilometara od Hersona, rekao je da je držan u ostavi veličine 2 sa 3 metra u seoskoj školi.
Human Rights Watch je ranije dokumentovao slučajeve mučenja zatočenika, uključujući ukrajinske ratne zarobljenike iz sastava Teritorijalnih odbrambenih snaga, u zgradi bivše Uprave nacionalne policije u Liuteranskoj ulici broj 4 (bivša Kirova).
Ruski stražari su takođe ponižavali zatočenike tako što su ih terali da uz pretnju batinama uzvikuju proruske parole, slušaju i pevaju rusku himnu i patriotske pesme i aplaudiraju pevačima.
Većina intervjuisanih rođaka rekla je da im nisu date nikakve informacije o lokaciji njihovih najmilijih, što se zahteva po međunarodnom zakonu o okupaciji. Mnogi su očajnički tražili i pokušavali da isporuče pakete sa hranom i drugim osnovnim stvarima ne znajući da li su stigli do ciljanog primaoca.
Zatvorenici i porodice rekli su da su ruske okupacione vlasti njih i njihove najmilije privele zbog angažovanja u stvarnim ili za koje se sumnja da su dobrovoljci, pružanja ili izražavanja podrške ukrajinskim snagama ili vladi, ili zato što su bili veterani operacija ukrajinskih snaga bezbednosti 2014. Donbas region.
Ukrajinske vlasti istražuju slučajeve protivpravnog zatvaranja, mučenja i drugog maltretiranja u Hersonu i okolnom regionu tokom ruske okupacije. Eugen Terešenko, tužilac iz jedinice za ratne zločine za oblast Herson, procenjuje da je tokom ovog perioda bilo 4.000 do 5.000 registrovanih slučajeva zatočenih civila, ali je stvarni broj možda bio mnogo veći.
„Ratni je zločin namjerno maltretirati, mučiti ili ubijati civile ili zarobljene borce u pritvoru, namjerno nanijeti velike patnje ili teške tjelesne ili zdravstvene povrede, ili vršiti protivpravne deportacije ili premještanja“, naglasio je Human Rights Watch.