Kineski lider Si Đinping trebalo je da se u petak u Pekingu sastane sa predsednikom Brazila Luizom Inasijem Lulom da Silvom koji je boravio u poseti, dok lideri nastoje da ojačaju veze između dve najveće svetske zemlje u razvoju, preneo je AP.
Sastanak je održan drugog dana Luline posete najvažnijem trgovinskom partneru i savezniku njegove zemlje u njegovom pokušaju da izazove ekonomske institucije kojima dominira Zapad.
Poseta je uključivala u četvrtak polaganje zakletve bivše brazilske predsednice Dilme Rusef kao šefa Nove razvojne banke koju podržavaju Kinezi, a koja finansira infrastrukturne projekte u Brazilu i drugde u svetu u razvoju.
Taj NDB sebe predstavlja kao alternativu Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, koji često nameću uslove zajma koje zemlje u razvoju kritikuju kao kaznene.
Brazilska vlada kaže da se očekuje da će strane potpisati najmanje 20 bilateralnih sporazuma, naglašavajući poboljšanje odnosa otkako je Lula u januaru preuzeo dužnost od svog prethodnika Jaira Bolsonara.
Kina je najveće izvozno tržište Brazila, svake godine kupuje desetine milijardi dolara vredne soje, govedine, gvozdene rude, živine, pulpe, šećerne trske, pamuka i sirove nafte. Brazil je najveći primalac kineskih investicija u Latinskoj Americi, prema kineskim državnim medijima, iako je Lula govorio protiv potpunog kineskog vlasništva nad brazilskim kompanijama.
Lulina poseta Kini usledila je nakon putovanja u Argentinu i Urugvaj u januaru i u SAD u februaru, što ukazuje na značaj koji on pridaje međunarodnim poslovima za razliku od Bolsonara.
Ključni deo Lulinog rada u inostranstvu je njegov predlog da Brazil i druge zemlje u razvoju, uključujući Kinu, posreduju u miru oko Ukrajine. Međutim, njegov predlog da Ukrajina ustupi Krim kao sredstvo za postizanje mira razljutio je Kijev i njegove najbliže pristalice.
Kina je takođe nastojala da igra ulogu u okončanju sukoba, iako na način veoma podržava Moskvu. Odbio je da osudi invaziju, kritikovao je ekonomske sankcije Rusiji i optužio SAD i NATO da izazivaju sukob.
Rusija i Kina su u zajedničkoj izjavi iz 2022. proglasile odnose „bez ograničenja“, a Si je ponovo potvrdio bliskost veza u martu sastankom sa predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi.
Kineski mirovni predlog predstavljen u februaru sadrži aspekte zajedničke sa Lulinim, kao što su prekid neprijateljstava i početak pregovora, ali ništa ne govori o povratku ukrajinske teritorije koju su zauzele Rusija i njeni separatistički saveznici.
