Francuski sindikati organizuju nove proteste širom zemlje u četvrtak, uoči očekivane odluke najvišeg ustavnog tela za koju se nadaju da će poremetiti nepopularan plan penzione reforme predsednika Emanuela Makrona, piše AP.
Ako Ustavni savet odobri reformu, može da stupi na snagu predlog zakona o podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine. Ipak, telo ima moć da odbaci tekst, u potpunosti ili delimično. Evo pogleda šta je na kocki uoči odluke u petak.
Uloga ovog tela je da se uveri da je zakon u skladu sa francuskim ustavom pre donošenja.
U ovom slučaju, to dolazi nakon što je Makronova centristička vlada iznudila zakon o penzijama u parlamentu bez glasanja, koristeći posebno ustavno ovlašćenje.
Savet trenutno čine tri žene i šest muškaraca starosti između 64 i 77 godina, a na čelu je bivši socijalistički premijer Loran Fabijus. Većina članova su centristi i konzervativci, uključujući dvojicu koje je imenovao Makron. Rasprave i glasanje veća se ne objavljuju.
An Levad, profesor javnog prava na Univerzitetu u Parizu, rekla je da će odluka biti na striktno zakonskim osnovama. „Ustavni savet neće reći da li je penziona reforma ispravna ili pogrešna, da li je politički za ili protiv“, rekla je ona. „Argument koji će biti iznesen biće pravno obrazloženje.
Protivnici su osporili izbor vlade da uključi penzijski plan u nacrt zakona o budžetu, što je značajno ubrzalo zakonodavni proces, tvrdeći da je to umesto toga trebalo da bude običan zakon. Nadaju se da će to dati osnov da Ustavni savet odbaci tekst u celini.
Veće će najverovatnije usvojiti najveći deo predloga zakona, a odbaciti neke njegove članove — telo često odbija mere koje nemaju dovoljno veze sa osnovnom svrhom teksta, u ovom slučaju finansiranjem socijalnog osiguranja.
Starosna mera u toj perspektivi izgleda u skladu sa predlogom zakona o budžetu, kažu stručnjaci.
Odbijanje predloga zakona u celini je „veoma retka opcija“, rekao je Levade, napominjući da je od 1959. doneto samo pet takvih odluka.
Politikolog Benjamin Morel rekao je da bi takav scenario značio da „zakon nestaje… jer bi se procedura koja je korišćena (da bi se usvojila) smatrala pogrešnom“.
„Ne znamo zaista da li penziona reforma može da prođe kroz zakon o budžetu za socijalno osiguranje“, dodao je Morel. „Ne izgleda kao prirodan način (da se to uradi). Ali ništa ne isključuje to u Ustavu.“
Zakonodavci koji se protive penzijskim reformama takođe su podneli zahtev za pokretanje dugotrajnog procesa koji bi na kraju mogao da dovede do referenduma o predlogu da zakonska starosna granica za odlazak u penziju ne prelazi 62 godine.
Očekuje se da će se Ustavni savet u petak izjasniti i o tome da li taj predlog ispunjava uslove predviđene zakonom. Ako je tako, protivnici Makronovog penzionog plana imaće rok od devet meseci da registruju najmanje 4,8 miliona potpisa – ili 10 odsto birača.
Ipak, to ne znači da će predlog automatski biti stavljen na referendum, naglasio je Levade. Umesto toga, Makronova vlada bi mogla da ga pošalje na debatu u parlamentu. Glasanje širom zemlje bi se organizovalo samo ako ga zakonodavci ne ispitaju.
U svakom slučaju, odluka od petka o pitanju referenduma ne bi suspendovala predlog zakona o penzijama.
Ako Ustavni savet da svoje zeleno svetlo, Makron će moći da usvoji zakon u roku od 15 dana — osim za sve mere koje budu odbijene.
Makron je prošlog meseca rekao da želi da se penziona reforma sprovede do kraja godine. Neki politički posmatrači sugerišu da bi on mogao da pokuša da umiri kritičare rekonstrukcijom vlade u narednim nedeljama ili mesecima.
U međuvremenu, sindikati su obećali da će nastaviti sa štrajkovima i protestima do povlačenja penzionog plana.
Imaju u vidu velike proteste 2006. godine protiv sklapanja posebnih ugovora za lakše zapošljavanje i otpuštanje lica mlađih od 26 godina. Taj zakon je povučen odmah po donošenju, pod pritiskom snažnog protivljenja javnosti.
S druge strane, prethodne penzione reforme koje su izazvale masovne proteste 2010. godine i dalje su sprovedene.
