Sjedinjene Države su u sredu upozorile vojnu vladu Malija da bi bilo „neodgovorno“ da Ujedinjene nacije nastave da raspoređuju svojih više od 15.000 mirovnih snaga osim ako zapadnoafrička nacija ne ukine ograničenja, uključujući rad izviđačkih bespilotnih letelica i ne izvrši političke obaveze ka miru i izborima u martu 2024. godine, piše AP.
Upozorenje je usledilo kada Savet bezbednosti UN razmatra tri opcije koje je predložio generalni sekretar Antonio Gutereš za budućnost mirovne misije: povećati njenu veličinu, smanjiti njen otisak ili povući trupe i policiju i pretvoriti je u političku misiju. Njegov aktuelni mandat ističe 30. juna.
Zamenik američkog ambasadora Džefri Delaurentis rekao je Savetu da je „neprihvatljivo“ da su vlasti Malija odbile skoro 300 zahteva za let od januara do marta — oko 80 odsto njih za obaveštajne, nadzorne i izviđačke bespilotne letelice. Poricanja su viđena kao prijetnja sigurnosti mirovnih snaga i njihovoj sposobnosti da zaštite civile.
Sjedinjene Države su takođe „veoma zabrinute“ što je vlada proterala šefa mirovne misije za ljudska prava i nije izrekla sankcije za eksperte UN koji nadgledaju sankcije Maliju. Takođe se navodi nedostatak napretka u sprovođenju mirovnog sporazuma iz 2015. koji je Mali potpisao sa koalicijom grupa koje su uključivale etničke Arape i Tuarege koji traže autonomiju na severu zemlje i provladinu miliciju.
Dok je DeLaurentis rekao da mirovnjaci ne bi trebalo da budu raspoređeni „u uslovima u kojima ne mogu da uspeju“, specijalni izaslanik UN-a za Mali snažno je podržao održavanje mirovne misije, navodeći njen značaj za stabilnost u Maliju i širem regionu Sahela.
Mali se bori da obuzda islamsku ekstremističku pobunu od 2012. Ekstremistički pobunjenici su prinuđeni sa vlasti u severnim gradovima Malija uz pomoć vojne operacije koju predvode Francuska, ali su se od 2015. preselili sa sušnog severa u naseljeniji centralni Mali.
Nesigurnost se pogoršala napadima na civile i mirovne snage UN-a. Misija u Maliju, poznata kao MINUSMA, najopasnija je od 12 dalekosežnih mirovnih operacija UN. U avgustu 2020. predsednik Malija je zbačen sa vlasti u puču u kojem je učestvovao Asimi Goita, tada pukovnik vojske. U junu 2021, Goita je položio zakletvu kao predsednik prelazne vlade nakon što je izveo svoj drugi državni udar u devet meseci i razvio veze sa ruskom vojskom i Vagner grupom, privatnim vojnim izvođačem koji je povezan sa Kremljom.
Prošle godine, bivši kolonijalni vladar Malija Francuska povukao je svoje trupe iz Malija nakon tenzija sa vladajućom huntom i dolaska Vagnerovih plaćenika. U januaru, zamenik američkog ambasadora Ričard Mils nazvao je Vagnera „zločinačkom organizacijom koja čini široko rasprostranjene zločine i kršenja ljudskih prava u Maliju i drugde.
Ambasador Francuske u UN-u Nikolas de Rivijer izrazio je u sredu zabrinutost da nema izveštaja o napadu u gradu Maura u centralnom Maliju krajem marta 2022. „u kojem je, kao što znamo, učestvovala Vagner grupa“. Human Rights Vatch je saopštio da su vojska Malija i strani vojnici za koje se sumnja da su ruski pokupili i ubili oko 300 muškaraca u gradu.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzia rekao je da Savet Moskva pruža „sveobuhvatnu pomoć“ malijskoj vojsci da poveća svoju borbenu gotovost, što daje „stvarne rezultate na terenu“.
Odgovarajući na „negativnu” reakciju Zapada na vojnu saradnju, Nebenzia je rekao da je „žalosno što ne mogu da ostave po strani svoje geopolitičko rivalstvo”. On je za trenutnu terorističku aktivnost u Maliju i Sahelu okrivio „neodgovorne vojne akcije zapadnih zemalja u Libiji“.
Ambasador Malija u UN Isa Konfuru rekao je da je vlada posvećena održavanju referenduma o novom nacrtu ustava, koji je zakazan za 19. mart, i izbora u martu 2024.
Na kritike Zapada o njenom stanju ljudskih prava, on je rekao da snage bezbednosti nastavljaju ofanzive protiv terorista povezanih sa Al Kaidom i grupom Islamska država sa „veoma ohrabrujućim rezultatima“ i „uz strogo poštovanje ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava“.
