Decenija Ujedinjenih nacija o obnovi ekosistema (2021–2030) poziva na ubrzanu akciju kako bi se sprečio, zaustavio i preokrenuo gubitak prirode, uključujući slatkovodne ekosisteme kao što su reke, potoci i močvare.
Dekada ima za cilj da izgradi decentralizovani globalni pokret za ubrzanje restauracije, povezujući ljude i organizacije na više nivoa. Cilj je poboljšati resurse, izgraditi znanje i kapacitete, uz istovremeno osnaživanje marginalizovanih zajednica i sledeće generacije čuvara ekosistema.
Potrebna su saradnička, participativna i prilagodljiva rešenja zasnovana na prirodi da bi se obnova slatkovodnih ekosistema ubrzala do potrebnog obima.
U Australiji, kao iu drugim zapadnim razvijenim zemljama, adaptivno upravljanje, učešće zajednice i prakse obnove su se primenjivale u upravljanju rekama i potocima tokom poslednjih decenija.
Međutim, moramo pažljivo da pogledamo koliko su te prakse ugrađene i da li postoji trend ka široj primeni.
Naš tim za saradnju, koji predstavlja višestruke aspekte industrije (vladu, konsalting i istraživanje) u četiri australijske države, nedavno je istražio 25 godina istraživanja, politike i prakse u upravljanju strujom u Australiji kako bi utvrdio da li se potrebne promene zaista dešavaju.
Gledajući radove predstavljene na Australian Stream Management Conference od 1996-2021, otkrili smo neke pozitivne trendove: saradnici postaju sve više saradnički i rodna zastupljenost se poboljšava, a sadržaj postaje sve raznovrsniji i interdisciplinarniji tokom vremena.
Međutim, našli smo i propuštene prilike.
Nedostaje učešće zajednice na terenu i prakse adaptivnog upravljanja nisu u potpunosti ugrađene.
Postoje jasne mogućnosti za dalje sazrijevanje upravljanja tokovima. Naših pet preporuka je poziv na akciju za industriju, u Australiji i drugde, da postigne globalne ciljeve za obnovu ekosistema.
Saradnički, multiinstitucionalni timovi već rade zajedno na upravljanju rekama – što je ugodan trend koji se pojavio tokom poslednjih 25 godina. Institucionalna i rodna zastupljenost u ovim timovima je takođe značajno poboljšana.
Sledeći korak je bolje uključivanje lokalnih zajednica u upravljanje rekom kako bi ono bilo istinski participativno.
Važno je da moramo dati prioritet integraciji tradicionalnih znanja i praksi prvih naroda, i bolje raditi preko državnih i nacionalnih granica kako bismo učili iz prakse, uspjeha i neuspjeha jedni drugih.
Rešenja zasnovana na prirodi oslanjaju se na zdrave ekosisteme za poboljšanje stanja i otpornosti reka.
Primeri uključuju poboljšanje priobalne (ili potočne) vegetacije, omogućavanje prostora za prirodno kretanje reka ili korišćenje zelene infrastrukture kao što su kišne bašte umesto tradicionalnih betonskih urbanih sistema za odvodnjavanje.
Najefikasnija rešenja zasnovana na prirodi mogu pružiti višestruke koristi, uključujući biodiverzitet, otpornost na klimu i povezivanje zajednice sa prirodom.
U našem istraživanju smo otkrili da su rešenja zasnovana na prirodi dobro uspostavljen alat u upravljanju tokovima. Australijski menadžeri tokova znaju koliko je važno razumeti i raditi na ponašanju reka, bolje upravljati priobalnim zemljištem i planirati rehabilitaciju reka.
Međutim, upotreba ovih rešenja se vremenom nije povećala.
Usvajanje rešenja zasnovanih na prirodi sada treba ubrzati i povećati.
Prilagodljivo upravljanje se odnosi na kontinuirano poboljšanje kroz postavljanje vizije, postavljanje prioriteta, planiranje, preduzimanje akcija, praćenje, evaluaciju i povratne informacije o rezultatima kako bi se informisale o budućim akcijama. Radi se o učenju kroz rad.
Ostvaren je dobar napredak u implementaciji elemenata ciklusa adaptivnog upravljanja, kao što je korišćenje okvira za praćenje, evaluaciju i izveštavanje, kao i procesi adaptivnog planiranja. Međutim, potreban je veći naglasak na drugim delovima ciklusa, uključujući postavljanje vizije, određivanje prioriteta i prilagođavanje.
Ovo zahteva bolje resurse za ove procese unutar organizacija koje upravljaju plovnim putevima—i spremnost da se prilagode tamo gde sadašnje prakse ne uspevaju.
U referatima sa konferencije koje smo analizirali, otkrili smo pristrasnost prema slavljenju uspeha u odnosu na ispitivanje neuspeha. Kada se prilike za deljenje znanja (kao na konferencijama) takođe vide kao prilike za reklamiranje nečije veštine ili znanja, tu pristrasnost je teško izbeći.
Međutim, potpuno ugrađivanje prilagodljivog upravljanja zahteva od nas da skinemo sramotu zbog neuspeha i otvoreno podelimo šta je uspelo, a šta nije.
Vidimo obećavajuće znakove da se prakse određivanja prioriteta menjaju—na primer, Strategija zdravih plovnih puteva Melburn Vater-a sada vodi snažno određivanje prioriteta intervencija u zdravlje vodotoka. Ali sada nam je potrebno brzo usvajanje okvira prioriteta u celoj industriji širom zemlje.
Institucije se brzo razvijaju, a institucionalni sastav industrije upravljanja rekom se promenio—na primer, sada je više angažovanja privatnih konsultanta.
Bolji smo u međuinstitucionalnoj saradnji, ali bez strategija za očuvanje institucionalnog znanja, rizikujemo da izgubimo dragoceno vreme ponovo učeći ono što je već otkriveno.
Potrebni su nam stabilnost, transparentnost, dobro upravljanje i upravljanje podacima i izveštajima, zajedno sa dovoljnim resursima da pomognu u prenosu znanja u vremenima institucionalnih promena.
Treba nam više dijaloga između kreatora politike i drugih aktera u industriji.
Naša analiza je otkrila malo diskusije o politici unutar industrije, iako smo videli dokaze da se ova vrsta diskusije povećava.
Ohrabrujući primer je tema reforme ekoloških voda. Početkom 2000-ih, fokus je bio na nauci o protoku životne sredine. Reforma politike u ovoj oblasti postala je vruća tema kasnih 2000-ih, uglavnom kao odgovor na sušu i ukupnu raspodjelu vode.
Videli smo znake da se upravljanje vodama razvija uporedo sa politikom, sa naglaskom na adaptivnom upravljanju ekološkom vodom koja se pojavljuje od 2010-ih do danas.
Potrebno nam je slično sazrevanje i brzo širenje političkog dijaloga u drugim oblastima upravljanja rekama.
Decenija Ujedinjenih nacija o obnovi ekosistema podseća nas da je sada vreme za brzo povećanje kolaborativnog, prilagodljivog i prirodnog upravljanja rekama u Australiji i širom sveta.
Sa osnovama urađenim tokom poslednjih decenija, australijska industrija upravljanja tokovima je u idealnoj poziciji da predvodi transformativne promene u načinu na koji brinemo o ovim važnim ekosistemima.
