Kod adolescenata, sedenje može povećati veličinu srca tri puta više od umerene do intenzivne fizičke aktivnosti, zaključuje se u radu objavljenom u Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports. Studija je sprovedena u saradnji između Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji, Univerziteta Eketer u UK i Univerziteta istočne Finske. Istraživači su istraživali povezanost sedentarnog načina života, lagane fizičke aktivnosti i umerene do snažne fizičke aktivnosti sa strukturom i funkcijom srca.
Nedavni izveštaji i smernice Svetske zdravstvene organizacije primećuju da više od 80% adolescenata širom sveta ima nedovoljnu fizičku aktivnost dnevno. Fizička neaktivnost je povezana sa nekoliko nezaraznih bolesti kod odraslih, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i rak. U pedijatrijskoj populaciji, većina studija ponašanja u kretanju se fokusirala na efekat sedentarnog ponašanja i fizičke aktivnosti na kardiometaboličko zdravlje, što uključuje krvni pritisak, insulinsku rezistenciju, lipide u krvi i indeks telesne mase.
Postojala je praznina u znanju o uticaju sedećeg vremena i umerene do intenzivne fizičke aktivnosti na strukturu i funkciju srca u velikoj populaciji adolescenata zbog oskudnosti uređaja merenog ponašanja kretanja i procene ehokardiografije u pedijatrijskoj populaciji. Veća masa leve komore, koja ukazuje na uvećano ili hipertrofirano srce, i smanjena funkcija leve komore, što ukazuje na smanjenu funkciju srca, mogu u kombinaciji ili nezavisno dovesti do povećanog rizika od srčane insuficijencije, infarkta miokarda, moždanog udara i prerane kardiovaskularne smrti. .
Trenutna studija, koja je koristila podatke iz studije o deci 90-ih sa Univerziteta u Bristolu (poznata i kao Avon longitudinalna studija roditelja i dece) uključivala je 530 adolescenata starosti 17 godina koji su imali kompletna merenja masne mase, mišićne mase, glukoze, lipida, markera upale, insulina, pušačkog statusa, socio-ekonomskog statusa, porodične anamneze kardiovaskularnih bolesti, ehokardiografske mere srčane funkcije i strukture i merenje vremena sedenja, lagane fizičke aktivnosti i umerene do snažne fizičke aktivnosti zasnovane na akcelerometru.
U ovoj novoj studiji, adolescenti su u proseku provodili skoro osam sati dnevno sedeći i oko 49 minuta dnevno u umerenoj do intenzivnoj fizičkoj aktivnosti. Primećeno je da su i sedentarno vreme i umerena do snažna fizička aktivnost povezani sa većom masom leve komore. Međutim, povećanje srčane mase (3,8 g/m 2,7) povezano sa sedećim vremenom bilo je tri puta veće od povećanja srčane mase (1,2 g/m 2,7) povezano sa umerenom do snažnom fizičkom aktivnošću. Ovaj nalaz je primećen kod adolescenata bez obzira na njihov status gojaznosti, odnosno među adolescentima koji su imali normalnu težinu i onima koji su bili gojazni ili gojazni. Važno je da laka fizička aktivnost nije bila povezana sa povećanjem srčane mase, ali je bila povezana sa boljom srčanom funkcijom procenjenom na osnovu dijastolne funkcije leve komore.
„Ovaj novi dokaz proširuje naše znanje o štetnim efektima sedenja na zdravlje srca. Među odraslima je poznato da povećanje srčane mase od 5 g/m 2 može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrti za 7%–20%. Bavljenje umerenom do intenzivnom fizičkom aktivnošću takođe je blago uvećalo srce, ali se čini prihvatljivim „negativnim neželjenim efektom“ imajući u vidu nekoliko drugih zdravstvenih prednosti umerenog do intenzivnog vežbanja. Stoga su stručnjaci za javno zdravlje, kreatori zdravstvene politike, administratori srednjih škola i nastavnici, pedijatri i negovatelji se podstiču da olakšaju učešće adolescenata u fizičkoj aktivnosti kako bi omogućili zdravo srce“, kaže Endru Agbaje, lekar i klinički epidemiolog sa Univerziteta istočne Finske.
