Globalno opterećenje dijabetesom tipa 1 ostaje visoko uprkos napretku

Globalno opterećenje dijabetesom tipa 1 ostaje visoko uprkos napretku

U poslednjih nekoliko godina došlo je do velikog napretka u razumevanju kako se dijabetes tipa 1 razvija i kako se njime upravlja, ali globalno opterećenje bolestima ostaje visoko, prema preglednom članku objavljenom 5. aprila u The Lancet-u.

„Naš pregled otkriva da uprkos napretku u kliničkom upravljanju, dijabetes tipa 1 ostaje opterećujući i da je optimalna metabolička kontrola izazovna“, kaže Tereza ​​Kvatrin, MD, glavni autor članka The Lancet, pomoćnik dekana za integraciju istraživanja na Jacobs School of Medicine i Biomedical nauka na Univerzitetu u Bufalu i UB uvaženi profesor na odeljenju za pedijatriju.

Autori navode podatke koji se odnose na kontrolu dijabetesa kod mladih i odraslih iz T1D razmene koji pokazuju da samo 21% odraslih osoba sa dijabetesom tipa 1 ima A1c (test krvi koji odražava 90-dnevni prosek šećera) od 7,0 ili niži. Ovo je ciljni nivo kako bi osobe sa dijabetesom tipa 1 sprečile komplikacije.

Dok je dijabetes tipa 1 treća najčešća bolest u detinjstvu, trebalo bi da postoji veća svest o početku bolesti kod odraslih. Rad se poziva na podatke iz UK Biobank koji pokazuju da se do 40% dijagnoza dijabetesa tipa 1 javlja kod ljudi starijih od 30 godina. Iako je dijabetes tipa 2 daleko češći, sa dijabetesom tipa 1 koji čini samo 10% ukupnih slučajeva dijabetesa, U radu se navodi da je prevalencija dijabetesa tipa 1 u porastu.

Rad uključuje diskusiju o tome kako povećana upotreba tehnologija za postizanje kontrole šećera u krvi ima dokazane prednosti. Kontinuirana potkožna infuzija insulina (CSII), takođe nazvana terapija insulinskom pumpom, pruža fleksibilno doziranje brzodelujućeg insulina i može da unese dovoljno male količine insulina da budu pogodne za odojčad i malu decu sa bolešću.

Međutim, u radu se primećuje da rasni i etnički dispariteti i dalje postoje i da je upotreba insulinske pumpe najniža na 18% među populacijama nelatinskih crnaca u poređenju sa 72% među ne-Hispanskim belim ljudima i 40% među latinoameričkim populacijama.

Kontinuirano praćenje glukoze, koje meri nivo šećera u realnom vremenu bez potrebe za višestrukim dnevnim ubodom prstiju, takođe može biti od koristi pacijentima i, u kombinaciji sa CSII, može povećati kontrolu šećera u krvi i smanjiti teret upravljanja dijabetesom.

U radu se takođe navodi da je inhalacioni insulin pokazao brz početak delovanja, poboljšavajući sposobnost kontrole glukoze nakon obroka.

Dnevni teret rada na postizanju kontrole šećera u krvi dovodi do dodatnih izazova mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost i depresija. Ljudi sa dijabetesom tipa 1 imaju tri puta veću verovatnoću da dožive depresiju od ljudi koji nemaju tu bolest. Zbog toga se preporučuje da svi pacijenti prođu skrining mentalnog zdravlja.

Primećuje se da je gojaznost sve prisutnija kod ljudi sa dijabetesom tipa 1, što komplikuje kontrolu dijabetesa i dovodi do viših stopa povezanih zdravstvenih stanja.

„Zdrav način života je neophodan za osobe sa dijabetesom tipa 1 da bi uspele da ostvare optimalnu metaboličku kontrolu, ali nažalost pušenje se primećuje i kod osoba pogođenih dijabetesom tipa 1, što odražava trend u opštoj populaciji“, kaže Kuattrin.

Ostvaren je napredak u identifikaciji pojedinaca sa većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 1; cilj je da se ove osobe leče agensima koji modifikuju bolest kako bi se očuvale β-ćelije pankreasa, koje proizvode insulin, i odložili progresiju do faze kada im je potrebna insulinska terapija.

Kvatrin dodaje da je FDA nedavno odobrila lek pod nazivom Teplizumab, koji je odložio početak dijabetesa za oko tri godine kod osoba sa veoma visokim rizikom od dijabetesa tipa 1. U radu se primećuje da još jedan uzbudljiv napredak u lečenju dijabetesa tipa 1 leži u novim pristupima zamene β-ćelija za lečenje nedostatka insulina, sa nekoliko tretmana koji su sada u kliničkim ispitivanjima.

„Svet bez dijabetesa tipa 1 izgleda neuhvatljiv“, zaključuje Kuattrin, „ali napredak u upravljanju bolestima i načinima da se spreči ili uspori početak bolesti se ubrzava, dajući pacijentima i onima od nas na terenu novu nadu sa uzbudljivim mogućnostima za optimizaciju nege za naši pacijenti“.