Naučnici su po prvi put objasnili zašto veći psi imaju kraći životni vek od manjih pasa – selektivni uzgoj u odnosu na veličinu učinio je velike rase podložnijim raku.
Stručnjaci Univerziteta u Adelaidi ispitali su uzroke razlika u životnom veku i smrti kod 164 rase pasa, u rasponu veličine od čivava do doga.
„Kada smo analizirali ove skupove podataka, otkrili smo da je veća verovatnoća da će veći psi umrijeti od raka u mlađoj dobi u poređenju sa manjim psima“, rekao je dr Džek da Silva sa Škole bioloških nauka Univerziteta u Adelejdu.
„Veći psi nisu nužno starili brže od manjih rasa, ali istraživanje je pokazalo da kako se prosečna telesna težina rase povećavala, tako su se povećavale i stope raka.
„Verujemo da veza između veličine tela psa i njihovog životnog veka može biti uzrokovana evolucijskim zaostajanjem u odbrani tela protiv raka, koje nije u stanju da prati brzi i nedavni selektivni uzgoj većih pasa“, rekao je on.
Studija, koja je objavljena u časopisu The American Naturalist, otkrila je da je kraći životni vek u skladu sa teorijom starenja poznatom kao optimizacija životne istorije ili „soma za jednokratnu upotrebu“.
„Ova teorija se zasniva na ideji da ako većinu svojih resursa i energije uložite u rast i reprodukciju, ne možete ih uložiti i u popravku ćelija i odbranu od raka. U svim organizmima fokus je na ranoj reprodukciji, čak i ako dolazi na račun održavanja i popravljanja tela i dužeg života“, rekao je dr da Silva.
Rezultati bi takođe mogli biti korisni kada se posmatra starenje kod ljudi.
„Psi predstavljaju dobar model za proučavanje starenja kod ljudi. Psi, kao i ljudi u industrijalizovanom svetu, žive u okruženju koje teži da ih zaštiti od slučajnih i zaraznih uzroka smrti i stoga je veća verovatnoća da umru od bolesti povezanih sa starenjem, kao što je rak“, rekao je dr da Silva.
Iako rezultati ovog istraživanja mogu biti zabrinjavajući za vlasnike velikih pasa, istraživači predviđaju da će veće rase evoluirati kako bi razvile bolje gene za borbu protiv raka.
„Većina od oko 400 rasa pasa koje poznajemo danas je uspostavljena u poslednjih 200 godina. Veći psi nisu imali vremena da razviju bolje odbrambene mehanizme protiv raka koji bi odgovarali njihovoj veličini. Ovo se još uvek može dogoditi, ali može doći do trošak za reprodukciju“, rekao je dr da Silva.
Dr da Silva predviđa da će se veće rase prilagoditi i produžiti svoj životni vek, ali na osnovu teorije starenja, veća je verovatnoća da će u budućnosti imati manje leglo.
„Ovo se može desiti prirodno ili kroz selektivni uzgoj, jer se ljudi fokusiraju na uzgoj većih pasa koji imaju nižu stopu raka i time veću dugovečnost“, rekao je on.
Ovo istraživanje je rezultat jednogodišnje studije uporedne analize koja koristi objavljene podatke o rasama pasa iz celog sveta.
Dr da Silva trenutno istražuje vezu između veličine legla, stope raka i životnog veka pasa i drugih sisara.
