Istraživači sa Univerziteta Hokaido analizirali su pogodnost glatkog, fleksibilnog i transparentnog materijala koji se koristi za izradu modela arterija za upotrebu u medicinskoj nastavi i hirurškoj obuci. Njihov rad je opisan u časopisu Journal of Vascular and Interventional Radiology.
Sve boljom tehnologijom 3D štampanja mogu se kreirati modeli krvnih sudova koji su znatno realističniji od onih napravljenih konvencionalnijim metodama, a takođe su mnogo pogodniji za hiruršku praksu od virtuelnih simulacija. Sve vrste modela i simulacija primenjuju se u dve ključne situacije. Oni pomažu u medicinskom obrazovanju, omogućavajući studentima opšte medicine i hirurgije da nauče kako da rukuju i manipulišu krvnim sudovima pre nego što svoje veštine primene na pacijentima. Sofisticiranost 3D štampanja takođe omogućava da se iz radioloških skeniranja naprave visoko precizni modeli strukture arterija i vena pojedinačnog pacijenta, što omogućava hirurzima da vežbaju na modelu pre izvođenja složene operacije.
Hokaido tim je poboljšao procenu tehnologije 3D štampanja proučavanjem materijala koji se koristi za izradu modela arterija koje su transparentne kako bi se omogućila pažljiva inspekcija, dok je ponovo kreirana fleksibilnost, glatkoća i klizavost stvarnih arterija. Oni su testirali tačnost i prikladnost materijala za modeliranje upoređujući njihova svojstva sa svinjskim arterijama, mereći parametre uključujući čvrstoću lepka i zatezanja, karakteristike kompresije i trenja.
„Pretpostavili smo da će prilagođeni materijal za 3D modeliranje nazvan Fleksibilna 80A smola efikasno simulirati svojstva stvarnih arterija“, kaže interventni radiolog Rio Morita iz istraživačke grupe Hokaido. „Naše studije su potvrdile prikladnost materijala, dok su u isto vreme identifikovale razlike između materijala modela i svinjskih arterija koje bi mogle da usmere dalja poboljšanja.“
Istraživači ističu da će buduća istraživanja biti potrebna kako bi se riješila neka ograničenja ovog ranog rada. Prelazak na korišćenje stvarnih ljudskih arterija za poređenje bi poboljšao relevantnost rada na pacijentima. Metode korišćene u ovoj početnoj studiji mogu se primeniti i na niz drugih smola za modeliranje kako bi se identifikovale one najpogodnije. Takođe bi želeli da istraže kako razlike koje su identifikovali u zateznoj čvrstoći između modela i svinjskih arterija mogu uticati na upotrebu modela od strane lekara.
Iako kreiranje prilagođenih modela za pojedinačnog pacijenta može biti od velike pomoći u pripremi za operaciju, to je skupo i dugotrajno. Ovo ograničava upotrebu personalizovanih modela samo na anatomski najzahtevnije slučajeve. „Izrada i čuvanje modela napravljenih poboljšanim procesima 3D štampanja moglo bi da stvori banku primera za upotrebu u preoperativnom planiranju i za obuku“, zaključuje Morita.
