Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Virdžiniji identifikovali su gen koji igra ključnu ulogu u određivanju rizika od srčanog udara, smrtonosnih aneurizme, bolesti koronarne arterije i drugih opasnih vaskularnih stanja.
Ovo otkriće unapređuje razumevanje osnovnih uzroka širokog spektra ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući aterosklerozu – ili otvrdnjavanje arterija – i približava nas novim tretmanima i preventivnim merama koje bi mogle pomoći ljudima da žive duže i zdravije.
„Proučavanjem ključnog regulatora prisutnog u zidu krvnih sudova srca, otkrivamo kolekciju molekularnih interakcija koje mogu objasniti zašto su određene osobe izložene većem riziku od razvoja uobičajenih vaskularnih bolesti“, rekao je glavni istraživač Klint L. Miler iz UVA centra za Genomika javnog zdravlja i odeljenja za biohemiju i molekularnu genetiku i nauke o javnom zdravlju. „Nadamo se da će ovo znanje pružiti mogućnosti za lečenje bolesti pre nego što dovede do kliničkih događaja opasnih po život.“
Izbor načina života kao što su pušenje, sedentarno ponašanje i ishrana bogata crvenim mesom igraju glavnu ulogu u razvoju vaskularnih bolesti kao što je koronarna arterijska bolest, vodeći uzrok smrti širom sveta. Ali genetski materijal nasleđen od potomaka od roditelja takođe oblikuje rizik. Razumevanje tačno kako je bio veliki izazov za naučnike.
To je zato što su suptilne promene koje se dešavaju u krvnim sudovima tokom vremena izuzetno složene. U bolesti koronarnih arterija, na primer, naučnici su utvrdili da se geni koji utiču na rizik od bolesti mogu naći na više od 300 lokacija na hromozomima. To je ogromno područje koje naučnici mogu istražiti.
Novo otkriće Milera i njegovih saradnika identifikuje gen koji upravlja čitavom mrežom gena i procesa. U tom smislu, gen, FHL5, je poput generala koji raspoređuje trupe na bojnom polju. To ga čini izuzetno atraktivnim molekulom za naučnike koji žele da otkriju ciljane puteve za nove tretmane ili prognostičke alate.
Da bi razumeli kako funkcioniše protein kodiran FHL5, Miler i njegov tim su procenili njegov efekat na ćelije glatkih mišića, ćelije koje formiraju strukturu arterija. Otkrili su da kada je FHL5 bio previše aktivan, ćelije su počele da se kalcificiraju – da akumuliraju previše kalcijuma. Ovo je ključni korak u aterosklerozi, stvaranju štetnog plaka u arterijama koji može dovesti do srčanog udara, moždanog udara i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema. Dalje, višak genske aktivnosti je doprineo drugim kritičnim ćelijskim aktivnostima vezanim za vaskularnu bolest.
Ali uloga FHL5 se tu ne zaustavlja. Umesto toga, izvještavaju istraživači u novom radu objavljenom u Circulation Research, ima dalekosežan efekat na druge gene i ćelijske procese koji oblikuju „remodeliranje“ koje se dešava u našim arterijama tokom vremena. „Mapiranjem nizvodnih efektora vaskularnog remodeliranja, nadamo se da ćemo baciti svetlo na preventivne mehanizme“, rekao je Miler. „Nepristrasne genetske studije dovele su nas do ovog specifičnog kofaktora. Međutim, proučavanje njegove regulatorne mreže moglo bi objasniti njegovu vezu sa nekoliko vaskularnih bolesti.“
Identifikacija ovog ključnog regulatora daje naučnicima važne nove uvide u genetske faktore koji doprinose vaskularnim bolestima – i pruža privlačnu i uticajnu metu dok razvijaju nove tretmane i rade na sprečavanju štetnih promena koje izazivaju te bolesti.
„Nadamo se da će ovaj rad poslužiti kao šablon za buduće studije za istraživanje funkcionalnih posledica poremećaja ključnih regulatora u zidu posude“, rekao je Miler. „Prevođenje ovog znanja na kliniku će zahtevati stalnu interdisciplinarnu saradnju i radujemo se što ćemo na kraju videti uticaj ovih genetskih studija.“
