Broj ljudi na Zemlji dostigao je 8 milijardi u novembru 2022 .
Sada novi izveštaj sugeriše da bi svetska populacija mogla dostići vrhunac od samo 9 milijardi do 2050. godine, što je broj daleko manji nego što se ranije mislilo.
U poređenju sa drugim poznatijim procenama, poput onih iz Ujedinjenih nacija, najnovije predviđanje je ili dašak svežeg vazduha, ili predznak katastrofe.
O prednostima i nedostacima rastuće ljudske populacije na Zemlji se žestoko raspravlja, pri čemu zagovornici navode pozitivne efekte na ekonomiju i tehnologiju, a kritičari naglašavaju rizike po životnu sredinu i društveni sklad.
Iako bi se moglo tvrditi da je manjim populacijama potrebno manje energije, stanovanja, hrane i vode, postoje neka značajna upozorenja. Što je najvažnije, skori preokret u porastu stanovništva znači da su nam potrebna velika ulaganja u obrazovanje i zdravstvo, a da ne spominjemo načine za prevazilaženje ekonomske nejednakosti u društvu koje stari.
„Ovi izuzetni preokreti osmišljeni su kao smernice za politiku i investicije koje će funkcionisati za većinu ljudi“, pišu autori u svom izveštaju.
„One nisu pokušaj stvaranja neke utopije do koje je nemoguće doći; umesto toga, oni su suštinska osnova za otpornu civilizaciju na planeti pod izuzetnim pritiskom.
Predviđanja izveštaja su zasnovana na opsežnim istraživanjima, a veliki deo njih pokazuje da je prvih 10 odsto najbogatijih ljudi na svetu uglavnom odgovorno za prekomernu potrošnju koja ugrožava stabilnost životne sredine. Uključujući klimatske promene.
„Glavni problem čovečanstva je luksuzna potrošnja ugljenika i biosfere, a ne stanovništvo“, kaže naučnik za životnu sredinu Jorgen Randers, jedan od modelara za Earth4All, inicijativu koja je radila sa Fondacijom Global Challenges Foundation na izradi ovog izveštaja.
„Mesta na kojima stanovništvo najbrže raste imaju izuzetno mali uticaj na životnu sredinu po osobi u poređenju sa mestima koja su dostigla vrhunac stanovništva pre mnogo decenija.
Autori su predvideli kako upravljati rastom stanovništva u svakom većem regionu koristeći naučne podatke, sa ciljem da se formira ljudska populacija koja može dugo da napreduje na Zemlji.
U analizi je razmatrano deset zemalja i regiona, od Kine do Sjedinjenih Država do podsaharske Afrike. Trenutno su stope rasta stanovništva najveće u nekoliko afričkih zemalja, kao što su Angola, Niger, Demokratska Republika Kongo i Nigerija, kao i u nekim azijskim zemljama, kao što je Avganistan.
Koristeći nedavno izgrađen model dinamike, istraživači su razmotrili dva različita scenarija koja bi se mogla dogoditi u ovom veku.
Prvi scenario, sumorno nazvan „Premalo prekasno“, zamišlja da svet krivuda kao i od 1980. Ovo je zasnovano na pretpostavci da će varijable kao što su natalitet, nivo štednje i duga, poreske stope i modeli prihoda nastavljaju svoje trenutne obrasce.
Ovaj scenario predviđa vrhunac globalne populacije od 8,8 milijardi sredinom ovog veka i postepeni pad na 7,3 milijarde 2100. godine.
Globalna nejednakost, ekološki otisci i izumiranje divljih životinja će rasti kako se ekonomski i populacijski rast usporava. Regionalni kolapsi se mogu povećati kako društvene podele unutar i između zemalja rastu, posebno u zemljama sa slabom ekonomijom i siromašnim vladama.
U scenariju sa više nade, nazvanom „Džinovski skok“, globalna populacija dostiže vrhunac od 8,5 milijardi do oko 2040. godine i opada na samo šest milijardi do kraja veka. Autori ukazuju da je jedan od odlučujućih faktora u ovom optimističkom ishodu to što je ekonomska nejednakost širom sveta prepoznata kao izvor podela i pretnja demokratiji i ljudskom napretku.
U ovoj hipotetičkoj budućnosti, ekstremno siromaštvo bi bilo eliminisano do 2060. godine, što bi imalo dubok uticaj na globalni rast stanovništva.
Ovaj preokret zahteva ogromne investicije u smanjenje siromaštva i revolucionarnu politiku bezbednosti hrane i energije, nejednakosti i rodne ravnopravnosti.
„Dobar život za sve je moguć samo ako se smanji ekstremno korišćenje resursa bogate elite“, objašnjava Randers.
Druge velike projekcije zanemaruju brz ekonomski razvoj kao rešenje za rastuće stanovništvo, prema autorima.
„Nekoliko istaknutih modela istovremeno simulira rast stanovništva, ekonomski razvoj i njihove veze“, navodi ekonomista Beniamino Callegari, jedan od autora izveštaja.
Štaviše, pristup modeliranja UN-a ne uspeva da objasni poreklo trendova i buduće promene, navodi se u izveštaju. Na primer, zašto i kako natalitet i smrtnost u društvu odstupaju od istorijskih normi i šta to znači za njegovu budućnost.
„Znamo da brz ekonomski razvoj u zemljama sa niskim prihodima ima ogroman uticaj na stope fertiliteta“, dodaje koautor, psiholog i ekonomista Per Espen Stoknes. „Stope fertiliteta opadaju kako devojke dobijaju pristup obrazovanju, a žene su ekonomski osnažene i imaju pristup boljoj zdravstvenoj zaštiti.“
Nesumnjivo je potrebno više istraživanja i neke velike promene.
Autori primećuju: „Ono što smo želeli da postignemo našim scenarijima je da ilustrujemo da su (1) demografske, društveno-ekonomske i prirodne promene moguće, i (2) njen obim i krajnji uticaj zavisiće prvenstveno od akcija koje ćemo preduzeti. uzeti u ovu deceniju.“
